Сноуденов (не)патриотизам: „Tајни списи“ Беле куће – како систем гледа кроз прсте политичкој елити

Адвокати Џоа Бајдена су прошле недеље пре свега признали да су 2. новембра 2021, у његовом бившем дипломатском институту у Вашингтону, пронашли десетак поверљивих докумената. Материјал је откривен у рашчишћавању просторије института неколико дана пред новембарске међуизборе за Конгрес, и како се наводи, одмах га предали Националном архиву.

Та је информација међутим подељена с јавношћу два месеца касније, у понедељак, 9. јануара. Потом, два дана касније, пријављен још један сет поверљивих списа откривен у Бајденовој породичној кући у Делаверу, Вилмингтон, тачније у гаражи и суседној просторији.

Иако се не зна о којим је документима реч и шта се налази у њима, амерички медији су од извора блиских овом случају сазнали да серија докумената не садржи нуклеарне тајне, али и да неки од њих имају ознаку „врховна тајна".

Бајден је, свеједно, био „изненађен кад је сазнао" да се поверљиви државни документи из доба кад је био потпредседник САД у администрацији Барака Обаме, налазе у канцеларији бившег центра за дипломатију и глобални ангажман у Вашингтону односно гаражи приватне куће Бајденових у Вилмингтону.

Укратко, Бајден „није знао" да се поверљиви материјали налазе у његовом поседу, изјавила је портпаролка Беле куће Карин Жан-Пјер.

Бајденова гаража, Трампов летњиковац и ФБИ

Бајденов „гаража-гејт" како га је назвао репортер ТВ Фокса, међутим, прети да, макар по популарности, надмаши претходну, Трампову аферу „утаје поверљивих списа" које је ФБИ пронашао у његовом одмаралишту Мар-а-Лаго на Флориди.

Није тако давно било, тек пре неколико месеци, кад су демократе изборну кампању за Амерички конгрес темељиле на „недопустивом" Трамповом угрожавању рада обавештајних служби због чега се води истрага против бившег председника. Бајденов скандал, дакле, долази у јеку истраге која је покренута против Доналда Трампа – због исте ствари.

Зато републиканци не пропуштају да упореде ова два случаја инсистирајући на лицемерју демократа и „двоструким аршинима". Доналд Трамп је жустро реаговао питањем на својој друштвеној мрежи „Истина":

„Када ће ФБИ претрести неку од кућа Џозефа Бајдена, а можда и Белу кућу? Са тих докумената није сигурно могла бити скинута ознака тајности."

Наиме, у својој афери Трамп се брани да је с докумената које је изнео из Беле куће и однео их у свој летњиковац на Флориди – као председник Сједињених Држава – скинуо ознаку тајности. Да је то заиста учинио, у истрази, међутим, никад није потврђено.

С друге стране, као потпредседник САД, Бајден није имао овлашћење да то учини. Отуд и овај Трампов коментар на „Истини".

Одбрана Беле куће заснива се на томе да се Бајденов и Трампов случај не могу поредити јер су адвокати председника Бајдена, чим су пронашли прву серију списа, предали документацију Националном архиву. И кажу да је реч о нехотичном пропусту. Тврде, притом, да су у Трамповом случају, адвокати ометали истрагу.

Трамп се брани на исти начин као и Бајден. Он тврди да је приликом исељавања из Беле куће, „грешком" спаковао и, како су прошлог лета обавештавали амерички медији, петнаест кутија поверљивих докумената, тачније бројем – 325 списа, међу којима је и тајна документација о нуклеарном програму.

Истини за вољу, код Бајдена се случајно изнети списи из Беле куће засад још броје ситнијим десетинама, а не стотинама као код Трампа. У одмеравању греха неку улогу има и број страница под ознаком "строго поверљиво".

Даље, као и Бајденови, и Трампови адвокати инсистирају да су део докумената проследили државним институцијама пре него што су савезни истражитељи (ФБИ) упали у његов летњиковац на Флориди.

Како је Хилари Клинтон прекршила закон

Зато, с Бајденовим „гаража-гејтом" у којем су се за неколико претходних дана у три наврата „појављивали" тајни списи, нема сумње да републиканци имају одличну прилику да на филмски спектакл који је приредио ФБИ прошлог лета на Флориди ударе жиг – политички припремљеног претреса и истраге Трампа пред међуизборе за Конгрес у новембру.

Републиканци успут инсистирају на томе да је Бајденов грех неупоредиво тежи. За разлику од Трампа, који пре свог председничког мандата никада пре није био на јавној функцији, садашњи председник је искусни државни званичник већ четири деценије. На то је подсетио републиканац Кевин Макарти, нови председавајући Представничког дома.

Амерички секретар за правосуђе Мерик Гарланд у четвртак 12. јануара објавио је на званичном сајту Секретаријата за правосуђе да ће специјални тужилац за истрагу Бајденовог поступања са поверљивим државним документима бити Роберт Хур, бивши тужилац у држави Мериленд.

Почетну истрагу у вези са неовлашћеном утајом и задржавањем поверљивих списа пронађених у Бајденовој канцеларији и породичној кући, како стоји на сајту, спровео је амерички државни тужилац Џон Лауш. Њега је, иначе, именовала још Трампова администрација.

„На основу почетне истраге господина Лауша закључио сам да је према прописима о специјалном тужиоцу у јавном интересу именовање специјалног тужиоца", образложио је своју одлуку секретар Мерлик Гарланд.

Како било, као што нису прошли ни претходни Трампов, али ни случај некадашње државне секретарке Хилари Клинтон, ни Бајденов случај не може проћи без уобичајених политичких конотација и алузија на траси демократе–републиканци.

Хилари Клинтон, бивша државна секретарка спољних послова и председничка кандидаткиња за изборе 2016. када је изгубила изборе од Доналда Трампа, такође није поштовала закон, што је утврђено у Стејт департменту после њене чувене афере са мејловима.

Закон каже да је сваки амерички званичник дужан да архивира поверљиву преписку и документа из периода док је био на власти, у тренутку кад одлази са одређене функције, тј. да све поверљиве списе преда Националном архиву.

Конкретно, Клинтонова је своју службену електронску преписку обављала са приватног налога, што значи да је званичне мејлове сачувала у својој приватној архиви, пошто је отишла с места државне секретарке уместо да их је оставила америчкој влади, тј. секретаријату дипломатије.

Притом, она није имала дозволу да користи приватни имејл налог за службену преписку.

Ништа ново под капом Стејт департмента

Разуме се да је случај Хилари Клинтон око поверљиве службене преписке коју је задржала код себе, обновљен у време њене кандидатуре за председницу САД. Трамп ју је због ове афере у кампањи називао „корумпираном Хилари".

Елем, искуство показује да се ништа ново под капом Стејт департмента не догађа ни ових дана. Републиканци поново имају добру стартну позицију за следећу председничку кампању.

Тренутна афера и нагомилавање тајних папира у Бајденовом поседу и даљи ток истраге само им могу помоћи у томе. С друге стране, демократе би поново требало да размотре идеју о новом кандидовању Бајдена за председника.

За то време, Едвард Сноуден, најпознатији амерички узбуњивач и бивши службеник ЦИА и НСА, каже да су и Трамп и Бајден и Хилари Клинтон прекршили закон тиме што су поверљива документа задржали у приватном поседу. И да сада можемо расправљати чији је прекршај у тим поступцима већи – републикански или онај који су направиле демократе.

Али, Сноуден мисли да је то погрешан пут у размишљању и да је право питање да ли је Америци потребан систем који слама обичне раднике док за иста кривична дела гледа кроз прсте политичкој елити.

Сноуден је на свом Твитер налогу написао и да је Џозеф Бајден као председник Сједињених Држава успео да избегне затвор због поседовања неупоредиво више поверљивих докумената него што су их поседовали многи узбуњивачи пре њега који јесу завршили у затвору.

„На пример, Ријалити Винер је осуђен због само једног документа на пет година. За то време, Бајден, Трамп, Клинтон, Петреус (бивши шеф ЦИА, п. н.)... сви они имају их на десетине, стотине поверљивих докумената. Нема затвора", написао је Сноуден који је 2013. постао планетарни херој када је открио велику аферу интернет шпијунирања који је спроводила америчка влада.

Иако је после својих твитова Сноуден етикетиран коментарима да треба да остане у Русији јер је непатриота, његово реторичко питање стоји. И тешко да ће у догледно време на њега неко моћи да одговори не због тога што Сноуден (ни)је патриота него зато што таква питања тешко допиру до система.

Quod licet lovi, non licet bovi, написао је Сноуден поводом нарастајуће Бајденове афере. Или: што је допуштено Јупитеру, није допуштено волу.