Бајден и Си на Балију – какви су односи Америке и Кине после три сата разговора

Професорка Драгана Митровић подсетила је за РТС да је сусрет Џозефа Бајдена и Си Ђинпинга први од кад је Бајден постао амерички председник, наводећи да су пре тога имали два онлајн сусрета.

"Кинески медији нису поновили наводни део њиховог заједничког става или онога што је изречено током тог сусрета, који је трајао више од три сата у хотелу у ком је одсео председник Си, зато што је то гест поштовања према ономе ко је од њих двојице старији по председничком стажу", наводи Митровићева.

Указује да то говори да "суштинске разлике и проблеме који постоје у односима САД и Народне Републике Кине нису отклоњени овим сусретом, али да су односи одмрзнути после турбуленција, које су настале током посете Ненси Пелоси Тајвану".

"Чули смо да је Бајден изразио протест због агресивног постављања Кине према Тајвану у јужном и источном кинеском мору. Чули смо и да су САД позвале Кину да заједно и одговорно управљају битним процесима у свет, као и да њихови односи не доприносе погоршању глобалне ситуације већ да оним управљају тим односима, који су конкурентски", каже Митровићева.

Истиче и да Бајден није негирао да су конкуренти, али да сматра да треба контролисати начин на који се то испољава то надметање.

О релацији Вашингтон-Кина-Москва

Говорећи о односу САД, Русије и Кине, Митровићева наводи да се ситуација није променила када су ове три силе у питању.

"САД врше стратешки притисак и на Москву и на Пекинг, видевши обе државе као непријатељске и изазивачке у постојећем поретку, у којим доминирају САД. За разлику од Русије коју традиционално потцењује, Кину виде као великог економског такмаца и државу која има потенцијале да буде велики изазивач", истиче Митровићева.

Објашњава и да је Кина држава на чијем је челу Комунистичка партија, која има потпуно другачију идеологију и економију.

"Има моћ да се на начин на који организује политички систем и економију, шири по свету. Кина се залаже за настанак мултиполарног света. Имали смо сусрет председника Сија и Макрона, када је Си позвао да Европа настави буде од полова мултиполарног света и да се одурпе и сачува аутономију", наводи Митровићева.

Наводи и да Кина и Америка, као две најмоћније државе, треба најпре да уреде међусобне односе.

"Амерички државни секретар ће отићи у Пекинг следеће године да операционализује, ово што је на највишем нивоу релаксирана ситуација. Неће престати, међутим, да Америка води жесток технолошки рат против Кине, у настојању да је спречи да у технолошком смислу достигне ниво како би постала независна технолошки од Запада", истиче Митровићева.

Додаје да Кина мора да нађе начина да се томе одупре, те да је и у томе значај односа Кине и Москве и њихове сарадње.

О Зеленском и Лаврову на Балију

Гошћа Дневника, говорећи о Самиту Г20 на Балију,  каже да су домаћини пристали да Украјина учествује у овом формату, који се првенствено бави економским питањима и начином да 20 највећих економија света пронађу заједнички именитељ, у оквиру кога ће разрешити акутне проблеме глади, смањене жетве, отписа дугова климатских промена.

"Сенка украјинског сукоба лебди и над овим скупом, иако је домаћин рекао да Г20 не сме да дозволи да нови хладни рат буде најтамнија сенка која ће преклопити важније теме за које се морају наћи конкретна решења", наводи Митровићева.

Истиче да се на маргинама Самита могу очекивати контакти, којима ће се тражити окончање рата у Украјини.

Митровићева каже и да је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на Самиту замерио НАТО-у на агресивним акцијама у Азији и Пацифику, оптужујући га за ескалацију сукоба и у овом делу света.

Према њеним речима, сусрет шефова спољних обавештајних служби у понедељак у Турској и сусрет Лаврова са Макроном, водиће ка томе да се нађе пут до правих преговора који би водили ка окончању сукоба.