Италијани масовно напуштају радна места, шта је разлог

Феномен масовних отказа експлодирао је у Сједињеним Државама. То подразумева масовно напуштање посла у потрази за равнотежом између приватног односно друштвеног живота и посла.

Томе је допринела пандемија, која је увела рад од куће (smart working), али и спознаја људи да живот "није једино посао", те да нико неће живети вечно.

Није реч, дакле, о напуштању посла већ о потрази за алтернативама које пружају боље услове у сваком смислу.

У Ломбардији, нарочито у Милану који је одувек био "Мека" за све оне који су у потрази за послом, бројеви јасно говоре: 2021. године отказ су у региону Ломбардија дале 419.754 особе, особе – 9,5 одсто запослених.

Када је реч о Милану, отказ је дало 179.200 радника а тај број се повећава у последњих шест месеци.

Скоро половина њих има мање од 35 година, а 109.000 је имало уговор дужи од годину дана. Посао је напустило више мушкараца него жена.

Послове на руководећим позицијама напустило 16.000 људи, угоститељски сектор 14.000, продају 11.000, а логистику 10.000.

Феномен масовних оставки је порастао у претходној години:у најтежем периоду пандемије, 2020. године, посао су напустиле 127.294 особе, односно 30 одсто мање него 2021.

У региону Венето, само у последња четири месеца, отказ је дало 66.000 људи, што је за 50 одсто више него претходне године.

И у овом случају реч је о потреби запослених да имају флексибилне и боље услове рада, као и слободно време.

Према последњим подацима из "Венето Лаворо", између јануара и априла ове године у овом региону је отказ дало 66.300 особа,  50 одсто више него у истом периоду лане.

Према мишљењу Тицијана Баронеа, директора "Венето Лаворо", објашњење овог феномена потребно је тражити у потреби људи, посебно младих, да већу пажњу посвете усклађивању посла и слободног времена. 

Маурицио дел Конте, професор за радно право на Универзитету "Бокони" у Милану, сматра да је то позитиван сигнал који не значи да људи напуштају посао, већ да се "крећу ка новим хоризонтима". Према његовом мишљењу, то значи мобилност на тржишту рада.

"То значи да особе желе да бирају посао којим ће се бавити, а не да посао бира њих, да желе да се њихова професионалност цени. Мислим да то може да донесе позитивне резултате", изјавио је за Коријере дела сера. "Ко данас нуди место за квалификоване особе мора да узме у обзир да ће ти људи желети и услове smart workinga, а то значи могућност да сами организују своје радно време и место са кога ће радити", рекао је.

Колико је на феномен утицала пандемија

Ефекти ковида на тржиште рада су различити – технолошко убрзање, мењање професија и утицаја на организацију посла.

Дел Конте објашњава и да нико није мислио да је могуће радити квалитетно и ван канцеларије.

"Не узимајући то у обзир, фирме у старту одустају од одређеног броја квалитетних кандидата. Ако компаније данас мисле да могу да се врате на време пре пандемије, пропуштају ‘воз иновација’", додаје.

И италијански синдикати дају своје тумачење тог феномена.

Масимо Бонини, генерални секретар синдиката CGIL Milano, изјавио је за медије да уколико се велики број људи одлучује на отказ, то значи да се "не осећају добро на радном месту, желе већу аутономију, као и већи баланс између приватног живота и посла".

Додаје и да млади који су компетентнији од својих шефова, не могу да се осећају добро на таквом радном месту. Ту је и питање плате – ако радник после много година рада на истом радном месту добија исту плату, то значи да постоји проблем.

"И нормално је да крене у потрагу за нечим бољим", истиче Бонини. 

Талас масовних отказа у САД

Према америчким аналитичарима феномен масовних отказа (great resignation) промениће лице америчке економије.

Само августу 2021. године, 4,3 милиона људи дало је отказ. То је највећи број од 2000. године, од када је Канцеларија за статистику Сједињених Држава (Bureau of Labor Statistics – BLC) почела са објављивањем тих података.

То показује да је пандемија, као и пад запослености због ковида, навео милионе Американаца да донесу драстичне одлуке у вези са каријером. Нарочито, јер америчка влада није увела мере заштите запослених због пандемије, попут италијанске владе или немачког курцарбајта (Kurzarbeit).

Тaква политика је довела до тога и да свакодневно по милион људи губи посао.

Последњих месеци људи су се одлучивали да добровољно напусте радна места, због ниских плата и тешких услова рада. Највећи број људи који су напустили посао у Америци, у сектору је угоститељства.