Макрон – први председник са другим мандатом за 20 година

Када је Макрон изабран за шефа државе 2017. године постао је најмлађи председник Републике у историји Француске са само 39 година, када му је такође противкандидат била Марин ле Пен.

Макрон је водио земљу током пет турбулентних година како на унутрашњем тако и на међународном плану, од протеста "жутих прслука" на улицама Париза против повећања пореза на гориво до пандемије корона вируса, навео је "Индипендент".

Успони и падови његовог првог мандата можда нису јасније илустровани него у контрасту чувене фотографије на којој слави победу Француске у финалу Светског првенства 4:2 над Хрватском у Москви и његовог повратка у руску престоницу четири године касније како би убедио председника Русије Владимира Путина да не изведе напад на суседну Украјину, када су седели на крајевима веома дугачког стола, оцењује лист.

Од Амијена до Јелисеја 

Макрон је рођен у Амијену, северно од Париза, 21. децембра 1977, његов отац Жан-Мишел, је професор неурологије на Универзитету у Пикару, а мајка Франсоаз лекар.

Има млађег брата Лорана, млађу сестру Естел и прадеду по оцу, Џорџа Вилијама Робертсона, пореклом из Бристола.

Макронови нису били религиозна породица, али је њихов најстарији син крштен као католик са 12 година на сопствени захтев.

Међутим, Макрон је касније рекао да себе сматра агностиком.

Као тинејџер, школовао се у језуитском институту Лисе ла Провиданс у свом родном граду и ту је први пут срео професорку књижевности Брижит Озијер у коју се заљубио и коју ће касније оженити, иако је била 25 година старија од њега, већ удата и имала троје деце.

Макрон је студирао филозофију на Универзитету Пари-Ест Нантер Ла Дефанс, написао је тезу о Макијавелију и Хегелу, магистрирао јавне послове на Сианс По где се специјализовао за управљање и економију и обучавао за државну службу, дипломирао је на Екол Насионал д'Администрасион 2004. године након што је одслужио приправнички стаж у француској амбасади у Нигерији.

Између 2004. и 2008. радио је као инспектор у генералној инспекцији, огранку француског Министарства финансија.

Улазак у политику 

Прешавши на позицију инвестиционог банкара у Ротшилд & Ко између 2008. и 2012. године, Макрон је потом ушао у политику када га је бивши председник Француске Франсоа Оланд именовао за заменика генералног секретара убрзо након његовог избора у мају 2012. године, чиме је постао виши саветник.

Потом га је бивши премијер Мануел Валс у августу 2014. именовао за министра економије, индустрије и дигиталних послова коју је обављао две године пре него што је поднео оставку, напустио Социјалистичку партију, основао странку Република у покрету, кандидовао се за председника и 2017. године победио десничарску кандидаткињу Марин Ле Пен.

Макрон је након првог изборног круга изјавио да жели да уједини све делове политичког спектра и да ће дебата која се буде водила до другог круга избора бити одлучујудха за Француску и за Европу.

"Једини веродостојни пројект против високих трошкова живота је наш пројект. Једини пројекат за раднике, за све оне који су на рубу незапослености, је наш пројекат. Једини пројекат Француске и Европе је наш пројекат", казао је Макрон.

Додао је да верује "у све Французе без обзира на порекло, каква год била наша мишљења и уверења".

Макрон у слободно време свира клавир, велики је навијач Олимпика из Марсеја и љубитељ скијања, тениса и бокса.