Путинова доктрина или самоодбрана – да ли је то крај света којег познајемо

Иво Висковић, професор Факултета политичких наука у пензији, некадашњи амбасадор у Немачкој и Словенији, и Милош Ковић, историчар и професор Филозофског факултета у Београду, говорили су у емисији Око о новом разбуктавању кризе у Украјини и њеним последицама за цео свет.

Ковић сматра да је оцена да је одлука Путина о признању Доњецка и Луганска и слању мировњака крај света какав смо познавали – мало јача и да је то само део процеса обнове моћи Русије који се може пратити последњих двадесетак година, од доласка Путина на власт.

"То је процес јачања Русије, обнове руске моћи и упоредо јачања утицаја Кине. То је процес стварања мултиполарног света, који више неће бити униполаран, у којем једна велика сила неће владати. Ово што се сада догађа је наставак процеса који смо могли да пратимо са уласком Руса у Грузију 2008. године, затим Сирија, затим оно што је врло успешно урађено у Казахстану, и ово што је сада урађено а најближе је ономе што су стратешки интереси Русије", оцењује Ковић.

Висковић се слаже да ситуација након признавања независности Луганска и Доњецка није тако драматична.

"Мислим да се догађају велике промене у неким сферама, али она изјава да ће од данас све бити другачије него што је било до јуче, мислим да је мало претерана", каже Висковић.

Путинова доктрина или самоодбрана 

Ипак, напомиње да ће многе ствари бити другачије и да је суштина то што су се поново појавили они видови политике у међународним односима који се првенствено или готово искључиво ослањају на силу.

"Можемо говорити о нечему што бисмо могли назвати Путинова доктрина, као што је крајем шездесетих година, у време интервенције у Чехословачкој, била проглашена Брежњевљева доктрина, да Совјетски Савез има право да интервенише у свим земљама где је угрожен социјализам. Путин је практично прогласио једну нову теорију, нову доктрину у међународним односима, а то је: ослањај се на снагу и делуј брзо, било то у складу са међународним правом или не, на крају ће сви морати да се помире с тим", сматра Висковић.

То је, објашњава, једна врста политике свршеног чина, у којој се принудом над слабијим противником постиже резултат који желите, рачунајући на то да друга страна неће бити спремна да се упусти у тотални рат ради неких мањих посезања за утицајем или влашћу у суседним земљама.

С друге стране, Ковић сматра да је то ипак изнуђен потез Русије и да она то ради у самоодбрани.

"Русија је деведесетих година прошла кроз историјски период угађања западним силама, на крају су стигли тамо докле су стигли. Поставило се на крају питање власништва над Сибиром. Мислим да је Русија научила важну лекцију – без обзира на то колико се повлачите пред голом силом НАТО-а, никада нећете бити довољно мали да би вас оставили на миру", објаснио је Ковић.

Сматра да је руска дипломатија научила лекцију и да је то она лекција коју је српска дипломатија учила од 2000. године наовамо.

"Вечито повлађивање и угађање силама Запада води у пропаст", истиче Ковић и додаје да је страна која је прва посегла за силом НАТО, што је и Србија осетила на својој кожи деведесетих година.

Када је реч о употреби силе у међународним односима, Ковић објашњава да се моћ великих држава мери силом, и да је то доктрина реализма, која има западне корене а не руске.

"Та сила се мери наоружањем, бројем становника, бројем војника, економским ресурсима. Дакле, нажалост, волели ми то или не, сила одлучује у међународним односима. То је та доктрина реализма. То није доктрина коју су створили Руси, већ англосаксонска доктрина која има своје италијанске корене", навео је Ковић.

Оцењује да су у Москви схватили да се ради о голом опстанку руског народа у Доњецку и Луганску, јер, како је додао, страдање тих цивила за Запад не постоји. 

Долазак НАТО-а на територије бившег Совјетског Савеза директно угрожава стратешке интересе једне велике силе, указује Ковић и подсећа да су Сједињене Државе биле спремне да покрену трећи светски рат због Кубе.

Професор Висковић објашњава да је суштинско питање недостатак система безбедности након распада биполарног света и краја Хладног рата у Европи.

"У таквој ситуацији, наравно да је дошло до тога да се Русија осети угроженом због ширења НАТО-а", напомиње Висковић.

"Мислим да је то тачно, да је Русија на неки начин осетила угроженост, али одговор је нешто што по мени није добро. То није политика моћи, него се ослања само на такозвану тврду моћ, на оружје. Оно што се подразумева под неком моћи, код Руса практично не постоји и није их уопште брига", каже Висковић.

Што се тиче права руског народа, наводи да се у балтичким земљама то решило дипломатијом и да се то могло десити и у Украјини.

Какав ће бити одговор САД 

Када је реч о одговору који се може очекивати од Сједињених Држава, професор Висковић сматра да се САД налазе у веома компликованој ситуацији.

"Морају да реагују, али не могу реаговати како би требало, јер ако би реаговале силом, онда бисмо вероватно ушли у светски рат. Оне ће покушати санкцијама. Мислим да је Путин то оценио као повољност за Русију, да санкције неће бити пријатне и шкодиће Русији, али ће шкодити и Западу, и не могу ићи до крајњих санкција, јер су економски и енергетски везани за Русију. Не могу се земље Европске уније помирити са тим да остану без снабдевања гасом, а са друге стране не могу толико наудити Русији да би их економски бацили на колена. У тој ситуацији, Путин је проценио да се може упустити и у војну акцију", објаснио је Висковић.

Почетак војне интервенције или "игра живаца" 

Висковић сматра да ово јесте почетак војне интервенције, пошто је руски Савет Федерације дао дозволу да се трупе могу послати у иностранство.

"Са тим се тактизира, то се неће урадити тек тако, али мислим да ће то бити, већ је потписан споразум између ове две новонастале републике и Русије о међусобној сарадњи", наводи Висковић.

Са друге стране, додао је, кијевска елита не може да нађе довољно снаге ни унутар сопствене војске ни сопственог народа да се одлучно упусти у рат.

"Вероватно су свесни да би тај рат брзо изгубили и у таквој ситуацији надам се да неће доћи до крвавог расплета. Крене ли се у војне сукобе, нико не може да каже где би се то зауставило", упозорава Висковић.

Ковић оцењује да је ситуација веома опасна и да је мир у свету сачуван захваљујући стрпљењу руске администрације, која није повлачила нагле потезе.

"Пре свега, мислим на Путина и Лаврова. Они су имали много повода да реагују овако. То што нису био је резултат стрпљења. Видите да и сада не улазе са војском. Вероватно ће ући, али вероватно још нису повукли такав потез. Ми видимо спремност на игру живаца", закључио је Ковић.