Заоштрава се енергетска криза – неизвесна будућност Северног тока 2, ЕУ планира стратешке резерве

У претходна два месеца, испоруке руског гаса у земље Европске уније смањене су за 25 одсто у односу на исти период прошле године, наводи се у документу Европске комисије у који је увид имала агенција Ројтерс.

Мање су и количине гаса које "Гаспром" складишти у чланицама Уније, а непрестано стижу и претње Белорусије о могућем прекиду транзита. Најновију је, у интервјуу за турску телевизију, Европи упутио председник Лукашенко.

"Ако нас санкције које они уводе, или буду увели, у будућности доведу у ванредно стање и ако не будемо имали излаза да одговоримо другим мерама на те санкције, искористићемо и ту оштру меру", поручио је Лукашенко.

Русија смирује ситуацију и уверава западне партнере да ће снабдевање бити стабилно.

"Желимо да верујемо да ништа неће зауставити Руску Федерацију у испуњавању обавезе снабдевања гасом у складу с постојећим уговорима", каже Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Аустрија тражи Северни ток 2, Немачка не даје зелено светло

Шеф дипломатије Аустрије Александер Шаленберг затражио је на министарском састанку у Бриселу брзо пуштање у рад Северног тока 2.

Наглашава да је погрешно доводити у питање тај гасовод сваки пут када се води дискусија са Русијом о Украјини.

Немачка, међутим, за сада не даје зелено светло.

Аналена Бербок, министарка спољних послова Немачке наводи да су током формирања коалиционе владе разговарали о гасоводу Северни ток 2, и да је то део споразума.

"У њему стоји да се европски енергетски закон односи на све енергетске пројекте, па и на Северни ток 2. То значи да, како ствари сада стоје, он не може бити одобрен јер не задовољава захтеве европског енергетског закона. Осим тога, безбедносна питања су још нерешена", истакла је Бербок.

Портпарол Кремља напомиње да је процес сертификације гасовода Северни ток 2 технички, бирократски и правни посао, да се наставља рад са регулатором и да компанија испуњава све његове захтеве.

Француска и Мађарска за веће коришћење нуклеарне енергије

О енергетској кризи разговарало се и у Будимпешти. Француски председник Макрон и мађарски званичници деле исти став о потреби већег коришћења нуклеарне енергије у Европској унији.

Француска чак 70 одсто електричне енергије добија из нуклеарних извора.

Емануел Макрон, председник Француске поручује да је циљ те земље да ослободи економију зависности од угљеника и очува суверенитет, тиме што ће бити мање зависна од увоза гаса.

Мађарски премијер Виктор Орбан оцењује да нема аутономије без сопствених енергетских капацитета, односно, како је прецизирао, без нукеларне енергије.

ЕК припрема документ о добровољном складиштењу гаса

О енергетском снабдевању биће речи и у четвртак, на састанку шефова држава и влада Европске уније у Бриселу.

Европска комисија припрема стратешки документ о будућем добровољном складиштењу гаса у земљама чланицама Уније, али и бржу транзицију ка обновљивим изворима енергије како би се спречиле сличне кризе у будућности.