Милка Дамјановић за РТС: На путу до аеродрома у Кабулу ухапсила нас је талибанска полиција

Хуманитарна радница Милка Дамјановић, која се налазила у Кабулу када су талибани преузели власт, рекла је за РТС да јој је јако тешко да се присећа детаља, али да је прошлог петка са својим тимом седела у кући у центру Кабула и покушавали су да пронађу начин да стигну до аеродрома.

"Петак је већ био дан када смо почели да наслућујемо да постоји могућност да одемо ка УН бази, али пре тога уопште нисмо знали начин", казала је Дамјановићева и објаснила да су у петак током преподнева кренули пошто су чули да постоји могућност да се прође до аеродрома.

Напоменула је да нису имали никакво обезбеђење или пратњу и да су у сопственој режији одлучили да крену ка аеродрому у Кабулу.

"То је нешто што пратите на Вотсапу, на Скајпу и одређене информације ко је прошао, ко није. Ја сам се трудила да имам јако велику мрежу контаката и да пратим где се шта дешава. Знала сам да се аеродрому не може прићи на неки неорганизован начин и ми смо већ одустали од идеје да ми сами, нас троје, можемо нешто урадити", навела је Милка Дамјановић.

Истакла је да су доста размишљали о изласку, пошто двоје њених колега припадају ризичним групама које би талибани могли да нападну, пошто би њих троје, како је навела, били баш видљиви на улицама Кабула.

"Онда смо покушали аутом да се довеземо до базе УН, међутим, тај неки шеф безбедности нас је зауставио. Били смо ухапшени и одведени смо у полицијску станицу. Мој највећи страх, из филмова, из предрасуда, из оних логичних страхова, да постоји могућност да вам неко прикачи неку експлозивну направу јер знају да идете у УН базу и онда смо се страшно бојали да нисмо носиоци тако нечег, пошто су нас увели унутра са аутимам претресали, хтели да узму пасоше", рекла је Дамјановићева.

Додала је да су им они ипак понудили пратњу до базе УН и објаснила да су у питању били припадници талибанске полиције.

"Они су нас буквално спровели до УН. На паркингу смо одмах прегледали ауто, све је било у реду. Ауто смо оставили на паркингу, ишли смо пешке и буквално су нас они спровели кроз све чекпоинтове који су били на путу", истакла је Милка Дамјановић.

"Било је тешко пребацити се до аеродрома у Кабулу" 

Говорећи о пребацивању из базе УН до аеродрома, Дамјановићева је објаснила да је у тој бази било страних држављана и да је било јако тешко пребацити се до кабулског аеродрома, пошто су се све агенције УН повукле.

Милка Дамјановић је навела да су и поједини Авганистанци који су сарађивали са страним агенцијама покушавали да се евакуишу са људима са којима су радили, али да за њих није било места.

"Из сата у сат је свима нама постало јасније да је реч о сатима у којима ће нама бити отворен прозор да дођемо до аеродрома, поготову у том броју. Број од 200 је представљао јако велики број. То је јако велико умеће и желим да се захвалим Уницефовом тиму који нам је као преговарачки заштитнички тим омогућио да прођемо са талибанима до аеродрома, па из једне у другу војску, па у трећу, па четврту и стигнемо до авиона УН", истакла је Дамјановићева.

На питање да ли је страховала за свој живот, Милка Дамјановић је одговорила да се плашила током пута до аеродрома, али да пре тога није страховала.

"Били смо толико видљиви и толико смо их на неки начин... Не знам да ли се сећате када је било бомбардовање, али када видите да УН одлазе, одлази вам нека нада, заштите. Тако да смо ми, док смо ишли тим великим булеваром, гледали становништво које нас је са огромном тугом и љутњом и разочарањем посматрало. То је било тако болно", присетила се Милка Дамјановић.

Додала је да су приликом уласка на аеродром видели народ који је покушавао да уђе тамо и да су их талибани оборили и пушкама задржавали на земљи, спречавајући их да се каче по аутомобилима који пролазе.

"Ми смо ту били ради неке заштите, ради неких програма помоћи, а у ствари смо били приморани да напустимо јер наша безбедност није била више уопште у питању, него су у питању били њихови животи, тих људи који су нас чували", казала је Дамјановићева.

Говорећи о јучерашњим бомбашким нападима у близини аеродрома у Кабулу, Милка Дамјановић је рекла да је то било очекивано, али да током своје евакуације није помишљала на то.

Милка Дамјановић објаснила је да је за радно место у Авганистану аплицирала након искуства које је стекла у Сирији.

"Сматрала сам да нисам била у том делу и да бих волела да се упознам. Неке моје способности и знања су одговарале радном месту и позвали су ме. Тако да сам ја само три месеца била тамо и било је јако, јако интензивно искуство од првог дана", рекла је Дамјановићева.

"Није у питању никаква инвазија талибана" 

Нагласила је да је тамо била ангажована као шеф мисије италијанске хуманитарне организације "Интерсос", која се бави пружањем здравствених услуга и социјалном заштитом у недоступним теренима, али је навела да није путовала на удаљена места у Авганистану пошто странци немају могућност да се крећу на територијама које припадају талибанима.

Дамјановићева сматра да није у питању никаква инвазија талибана, већ да је то једно унутрашње питање.

"То није нешто ван тог града, ван те земље. То је њихова култура. Шеријатски закон је њихов закон. Они га познају и признају. Већина њих га признаје, без обзира на то што би они волели да живе у Европи и Америци. То су закони које народ поштује", истакла је Милка Дамјановић.

Додала је да осим свега тога, постоји још неки разлог за брзо преузимање власти, али да не зна одговор на то. Објаснила је да је војска била потцењена, да су обични војници били гладни и боси и да се чинило да нису знали за шта се боре.

Милка Дамјановић је истакла да огранак хуманитарне организације који је предводила у Авганистану, захваљујући преговорима, ради у пуном капацитету и да је у свакодневном контакту са њима.

"У хуманитарном смислу, ми ћемо проширити активности на Кабул", казала је Дамјановићева и додала да ће они као тим, ако прилике дозволе, "бити унутра".

Гостовање Милке Дамјановић у емисији Око погледајте у целости у видео-снимку на почетку текста.