Блокада Суецког канала – дневни губици се мере милијардама долара, страхује се од раста цене нафте

Постављено је неколико реморкера у покушају да се ослободи брод "Евер Гивен", укључујући и специјализовани пловећи багер. Ипак, стручњаци процењују да ће бити потребне недеље како би се поново успоставио саобраћај кроз Суецки канал. То повећава страх и од раста цене нафте.

Срђан Савковић из компаније QSL, која се бави међународним бродским транспортом, каже за Интернет портал РТС-a да је због блокаде канала најугроженији транспорт робе из Кине, Ирана, али и осталих земаља које су снабдевачи гасом и нафтом.

Истиче да нема правила која роба је највише на удару овом блокадом.

"Угрожене су сировине, енергенти, све буквално. Кроз канал пролази 12 одсто светског терета који се вози морима", истиче Савковић.

Наводи да је месецима уназад отежан превоз робе, као и да има кашњења и да је ово додатно закомпликовало ситуацију.

"Роба већ касни, не само због овога, празни контејнери се задржавају у лукама, не враћају се бродарима, а има више милиона контејнера по лукама широм света са робом без титулара. То значи да је купац платио робу добављачу који је у његово име спаковао на брод, у међувремену се десила ствар са вирусом и много је фирми затворено, па опрема стоји заробљена, јер мора правно да се реши ситуација да би могло да се располаже робом", објаснио је Савковић.

Када је реч о алтернативним правцима транспорта робе, уколико блокада Суецког канала потраје, Савковић каже да они постоје, али да то ствара додатне потешкоће.

"Постоје наравно, али праве веће трошкове, компликацију у саобраћају, ризик услед природних околности", истиче Савковић.

ПКС: Тренутно немамо жалби, транспортне компаније су у недоумици

Бојан Станић из Привредне коморе Србије наводи да у комуникацији коју су имали са компанијама које су значајни увозници тренутно немају жалби, тако да се може очекивати да овај привремени проблем буде без осетнијег утицаја на пословање компанија у Србији.

"Оно што прво констатујемо јесте раст цене енергената, првенствено нафте, услед чињенице да нафта прва реагује на дисрупције у ланцу снабдевања. То је наравно значајно и за Србију, јер је увозник овог енергента", истиче Станић.

Из угла Србије, како каже, нема значајнијег ризика по извоз с обзиром да је привреда углавном оријентисана на тржиште ЕУ, региона и Русије.

"Са друге стране, када говоримо о увозу, потребно је нагласити да тренутни застој на Суецком каналу није последица политичке кризе која носи неизвесност, већ је техничка ствар у питању. Конкретно, компанија у чијој је надлежности заглављени брод указује да је проблем у навигацији био последица јаког ветра и пешчане олује", истиче Станић.

Указује да је Кина је једно од већих тржишта одакле наше компаније увозе робу, велики број наших извозних компанија је завистан од увоза инпута који стижу из Источне и Југоисточне Азије.

"У том смислу би се кашњење испорука могло одразити на хемијску, металску, текстилну индустрију и трговину разним финалним производима. Ипак, имајући у виду устаљене производне процесе, производне компаније имају углавном довољне количине залиха да се премости овај привремени застој. Дајемо пример кад је у исто време прошле године, услед затварања граница Кине (када се појавила епидемија коронавируса), домаће компаније су у већини случајева имале довољно залиха за наставак производње", објашњава Станић.

Што се тиче алтернативних путних праваца, постоји опција пловидбе око Африке и Рта Добре Наде, али је тај правац дужи за недељу до две дана, у зависности од пловног објекта и временских услова.

"Многе транспортне компаније су сада у недоумици да ли чекати да се отклони проблем на Суецком каналу или поћи алтернативним путним правцем", наглашава Станић.

Напомиње да се опет пажња усмерава на тзв. Североисточни морски пролаз, односно пловидбу из Источне Азије ка Европи уз северну обалу Русије.

"Тај путни правац је у погледу релације нпр. Шангај–Ротердам знатно краћи него кад би се ишло преко Суецког канала, али је он мање безбедан (пролаз кроз Северни ледени океан је могућ уз пратњу специјалних ледоломаца на нуклеарни погон), плус је тај правац релативно осетљив за многе западне компаније из политичких разлога", закључује Станић.

Суецки канал, највиталнија светска трговинска транспортна артерија, блокирана је бродом контејнером "Евер Гивен" који је дугачак 400, широк око 60 метара и носи терет од 224.000 тона.

Процењује се да је тиме дневно блокирана роба у вредности од 9,6 милијарди долара.

Због блокаде, око 160 бродова и пловила налази се у редовима са обе стране канала који пружа пролаз за око једне десетине светске трговине.

Канал, дуг 163 километара између Црвеног и Средоземног мора, одваја Африку од Блиског истока и Азије и уједно је најкраћи пут између Азије и Европе.

Милиони тона робе пролазе каналом из Кине и Јужне Азије у Европу. Отворен 1869. године, вештачки пловни пут је олакшао глобалну трговину нудећи руту која је заобилазила потребу за обилазком Африке и од тада је била кључна рута за танкере нафте који су ишли на и са Блиског истока.