У Бејруту 300.000 људи остало без крова над главом, немар главни узрок експлозије

Страхује се да би биланс могао да буде још трагичнији, јер је много људи остало заробљено у рушевинама околних зграда, а услед великог прилива повређених, болнице су приморане да лакше случајеве смештају на оближње паркинге.

У Бејруту нема повређених држављана Србије, потврдио је амбасадор Србије у Либану Емир Елфић. 

Експлозије су изазвале огромну материјалну штету, читаво лучко подручје је сравњено.

Према првим проценама најмање 300.000 људи нашло се на улици јер су им куће уништене а материјална штета је огромна и премашује три милијарде долара.

Први подаци из истраге наводе да је највероватнији узрок експлозије вишегодишња небрига око складиштења експлозивног материјала у бејрутској луци, рекао је званични извор упознат са налазима. 

2.750 тона амонијум-нитрата, коришћеног у ђубривима и бомбама, складиштено је шест година у луци без безбедносних мера.

"То је непажња", рекао је званични извор за Ројтерс, додајући да је питање безбедности складиштења било пред неколико одбора и "ништа није учињено" да се изда налог за измештање или обезбеђивање лако запаљивог материјала.

Извештаји говоре и о великој количини отровних гасова у ваздуху на месту експлозије због чега се препоручује ношење маске и боравак у затвореном.

"Много људи се воде као нестали, њихови рођаци трагају за њима, али је потрага отежана јер нема струје", рекао је министар здравља Хамад Хасан.

Више од 100 људи се воде као нестали после експлозије, наводе либански медији. 

Државни секретар САД Мајк Помпео рекао је бившем либанском премијеру Сааду Харирију да ће Сједињене Државе пружити хитну помоћ Либану како би се санирале последице експлозије у Бејруту. 

Експлодирао ускладиштени амонијум-нитрат

Први извештаји наводе да је експлодирала велика количина амонијим-нитрата, чак 2.700 тона, који је ускладиштен у луци од 2013. године, а користи се најчешће у производњи вештачког ђубрива и експлозива.

Радници су заваривали рупу на складишту како би спречили крађу што је најпре изазвало пожар који се проширио и дим је био видљив у целом Бејруту. 

На лице места су изашли ватрогасци који су гасили пожар, али су се у једном тренутку створили услови за експлозију целокупног складишта што је забележило више десетина грађана својим камерама и телефонима.

Ваздушни удар после експлозије поломио је прозоре на већини зграда у ширем центру Бејрута, односно у подручју око луке, а осетио се и на 240 километара удаљеном Кипру, у Лимасолу, који море дели од Бејрута.

Жртве се и даље броје јер је велики број људи остао заглављен у рушевинама после експлозије.

Економска криза и немири

Председник Либана Мишел Аун тражио је увођење двонедељног ванредног стања, као и оштре казне за одговорне који су дозволили неадекватно складиштење опасног материјала.

Иначе, Либан пролази кроз веома тешко раздобље и катастрофа у Бејруту само се надовезала на већ постојеће проблеме.

Либан је у економској кризи, најгорој од грађанског рата (1975–1990) која се нарочито одражава на валуту, либанску фунту. 

Болнице су и иначе биле препуне због пораста броја људи са тежим симптомима ковида 19.

Протести су све учесталији, а грађани криве политичку и пословну елиту за безобзирно богаћење.

У Бејруту су учестале несташице струје и пијаће воде, а у луци се налазило велико складиште жита које је сада неупотребљиво, што би могло да доведе до проблема у снабдевању храном.

У јануару је премијер Саад Харири поднео оставку после скандала због давања велике суме новца једној јужноафричкој манекенки. 

Харири је син некадашњег премијера Либана Рафика Харирија, који је убијен у атентату 2005. године веома близу места на коме се у уторак после подне догодила експлозија.  

У земљи је проглашена тродневна жалост.