Деца из Србије биће протерана са Малте?

Владина агенција задужена за држављанство и боравак (Identity Malta Agency) је током протеклих неколико дана послала писма – одбијенице – породицама које потичу из трећих земаља, a родитељи зарађују мање од законског минимума.

Држава Малта одбија даљи боравак за 22 детета, међу којима има и деце од две године. Од дана пријема писма, деца бораве на Малти илегално, наводи се у писмима, пише лист Тајмс оф Малта.

Према наводима државне агенције, разлог за одбијање боравишне дозволе је то што родитељи деце немају довољнo приходa, који су законом прописани.

Породице које потичу из трећих земаља, држава које су изван ЕУ, морају да зарађују најмање 19.000 евра годишње, плус 3.800 евра за свако дете. Ова сума не укључује бонусе или прековремени рад.

Раније су постојали изузеци од ове политике, а одлуку о изузећу могао је да донесе директор владине агенције уколико су оба родитеља запослена, али не зарађују прописану суму. Пре ове године, до изузећа је често долазило у случајевима породица из трећих земаља када су родитељи радили на слабо плаћеним пословима.

Међутим, лист Тајмс оф Малта још је у септембру писао да је политика пооштрена, те да бројним породицама нису били одобрени захтеви зато што су њихови приходи били мањи од прописаних законом.

Одговарајући на упит новинара да ли запослени у Агенцији могу да одбију захтев подносиоца, портпарол Агенције рекао је да то може да се деси у случају да је молба непотпуна или неприхватљива.

Породици Поповић недостајало је само 143 евра 

Породице, међу којима је највише оних пореклом из Србије, протестовале су због тога што им је ускраћена могућност да директор Агенције направи изузетак или бар да уложе молбу.

Они су, потом, оформили групу "Родитељи са Малте" и двапут се упутили у Агенцију захтевајући да власти приме њихове захтеве или писани одговор. Први пут су то тражили у септембру, а други пут у децембру.

Родитељи су ове недеље добили повратни одговор на захтеве. Деца нису добила дозволу за боравак, пошто је Агенција утврдила да плате оба родитеља нису довољне. Једној породици фалило је само 143 евра да остваре минимум.

Реч је о породици Владице и Драгане Поповић, родитеља две девојчице. Њихова укупна годишња зарада била је 26.457 евра, а минимум је 26.600.

Владица Поповић је на Малти већ две године, а жена и деца су му се придружили пре шест месеци, када су и поднели захтев за боравак.

Одлука малтешке агенције оставила је у шоку Владицу и Драгану, поготово јер им до законског минимума недостаје само 143 евра.

Како су рекли за недељно издање листа Тајмс оф Малта, одлука је најгори ефекат оставила по девојчице, које се осећају изоловано и депресивно.

"Оне највише пате јер нису у могућности да крену у школу, немају пријатеље, не напуштају стан. Супруга и ја смо нервозни. Наравно, боримо се да останемо заједно", испричао је Владица Поповић за Тајмс оф Малта.

У сличној ситуацији су и Велимир и Сенчица Дуло, чији укупни приходе износе 26.400 евра. До законског минимума фали им 200 евра. Са бонусима и прековременим радом достижу и преко 30.000 евра, али Агенција одбија да уопште и размотри могућност останка.

Велимир је, такође, у неверици. Каже да је раније разговарао са службом за људске ресурсе у својој компанији. Тада су му рекли да неће имати никаквих проблема да и његова деца добију боравишну дозволу.

"Супруга је легално запослена. Плаћамо све таксе и обавезе према законима Малте. Деца су кренула у школу, уче језик и стварају нова пријатељства. Шта сада да радимо? Време Божићних празника је, ово би требало да буде најлепши део године за сваку породицу. Мислим да нико не заслужује овако нешто".

Александра Илић испричала је како се њена двогодишња ћерка Неда, рођена на Малти, у свим институцијама сматра "легалном" пошто има личну карту, осим у Агенцији надлежној за држављанство и боравак.

"Ова политика је дискриминаторска" 

И Александра Илић је међу породицама које су ове недеље добили писма у којима се наводи да је њен захтев за боравишну дозволу – одбијен.

"Не можемо да је пошаљемо назад у Србију, то није опција, зато што она не може да крене у школу тамо, једва говори српски. Говори енглески. Такође, немамо ни коме да је пошаљемо", испричала је Александра.

Маја Браун, која је у одбору Заједнице Срба, покушала је да ступи у контакт са агенцијом и уговори састанак.

"Не постоји воља да се овај проблем реши. Ова политика је очигледно дискриминаторска. Зашто Агенција не жели да размотри друге изворе прихода, попут издавања некретнина у другим земљама или уштеђевину?", пита Маја Браун.

Она је оптужила повереника за децу да није ни од какве помоћи иако је Малта земља потписница међународних конвенција о заштити деце.

Маја Браун истиче да је током протеклих неколико година уочила промену унутар система – од једног који је прихватао стране раднике и њихове породице ка другом који их одбацује.

Један од оснивача организације "Родитељи са Малте" Ана Здравковић каже да су родитељи скрхани и изгубљени, не знају коме да се обрате.

"Очајни смо и тужни јер не знамо шта више да радимо. Не тражимо много, само нормалан и миран породични живот на Малти", испричала је Ана Здравковић.

Лист Тајмс оф Малта слао је Агенцији упите у вези са овим случајевима. Одговора нема. Међутим, како је раније рекао портпарол Агенције, политика о минимуму прихода постоји како би гарантовала пристојан стандард живота породица миграната.