Чиле, револуција због 30 пезоса

Прво су студенти почели да прескачу контролне рампе на станицама метроа, а онда је незадовољство под слоганом "30 година у 30 пезоса" изашло на површину.

Иако је по богатству и природним ресурсима међу првих пет земаља Јужне Америка, по неједнакости доходака је прва на листи Организације за економску сарадњу и развој због чега су већини грађана образовање и здравствена заштита недоступни, а они који протестују кажу да је Чиле колевка неолиберализма и да је време да у њој неолиберализам буде сахрањен.

С друге стране, они који неће на улицу кажу да је у Чилеу стопа криминала најнижа у региону и да је за 30 година стопа сиромаштва пала са 40 на 10 одсто, а да "комунисти то све хоће да покваре".

Марш против неједнакости  

Због спорадичних пљачки продавница и уличних пожара који су пратили протесте влада је прогласила ванредно стање, а у највећим градовима Чилеа успостављен је полицијски час. 

Запрепашћени Чилеанци нису видели ништа слично од престанка диктатуре Пиночеа пре готово три деценије. 

После изјаве председника Себастијана Пинера да су "у рату против веома моћног непријатеља који не поштује никога и ништа", Чиле је експлодирао.

Уследио је марш у Сантјагу и другим градовима, највећи икада виђени у Чилеу. Из хиљаде грла орила се песма Виктора Хара "Желим да живим у мирном свету", професора, песника и политичког активисте кога су после војног пуча и доласка Пиночеа на власт ухапсили, мучили и убили.

Чилеанци током дана у протестима траже реформе и једнакост, а на централним трговима, испред државних институција, катедрале кличу незваничну химну Чилеу "El pueblo unido, jamás será vencido!" (Уједињени људи не могу бити поражени).

Када падне мрак, сукоби са полицијом се интензивирају.

Најмање 19 људи је убијено, стотине су повређене, а хиљаде ухапшене. Због извештаја о прекомерној репресији, висока комесарка УН за људска права послала је у понедељак трочлани тим који ће током месец дана боравити у Сантјагу и обилазити друге градове. 

Спорно поскупљење јавног превоза је отказано, а председник Пинера је већ начинио промене у кабинету министара, обећао повећање примања од 15 одсто и реформе.

За таква обећања сада је можда већ касно јер Чилеанци желе Нерудино "готово ништа и готово све".