Турски министар за ЕУ: Резолуција ЕП je ништавна

"Ту одлуку сматрамо ништавном. То није одлука која може бити схваћена озбиљно због визије коју има и језика који преовладава у тексту", рекао је Челик на конференцији за новинаре, преноси АФП.

Према његовим речима, та резолуција ЕП крши основне европске вредности, преноси Ројтерс.

Челик је такође је посланицима ЕП поручио да морају да пазе на свој речник кад говоре о председнику Реџепу Тајипу Ердогану.

И премијер Турске Бинали Јилдирим поновио је да резолуција којом се позива на замрзавање преговора те земље о чланству у ЕУ унији нема никаквог значаја за Турску и позвао лидере ЕУ да се успротиве тој резолуцији.

"То је безначајно са нашег аспекта. ЕУ треба да одлучи да ли хоће будућност са или без Турске", рекао је турски премијер, преноси АФП.

Јилдирим је позвао лидере ЕУ да се успротиве тој резолуцији, за коју је рекао да представља "мањак визије".

Европски парламент је раније данас изгласао резолуцију о замрзавању преговора са Турском о чланству у ЕУ, због несразмерне реакције Анкаре на неуспео покушај војног пуча у јулу.

Резолуција је необавезујућа а њоме се позива Европска комисија и земље чланице да иницирају "привремено замрзавање приступних преговара" са Турском.

Турска која још од 1960. године тежи да постане део блока, званично је поднела захтев за кандидатуру 1987. године, а лидери ЕУ су је 1999. године прихватили као земљу кандидата.

Шест година касније - 2005. године почели су званични преговори за приступање Турске ЕУ.

Међутим, они се нису одвијали брзо, јер је за 11 година затворено само једно, од 35 поглавља неопходних за завршетак преговора и приступ ЕУ, а укупно 14 је отворено.

Поједине земље ЕУ, попут Француске, Немачке и Кипра донеле су одлуку о суспендовању осам поглавља и забранили њихово отварање. Разлози за то су били различити - од географских и економских, па до спољне политике Турске.