Усвојен Мартијев извештај

Нацрт извештаја Дика Мартија, у којем се косовски премијер Хашим Тачи оптужује да је шеф албанске мафијашке групе одговорне за кријумчарење оружја, дроге и људских органа широм источне Европе, усвојен је , двотрећинском већином, у Комитету Парламентарне скупштине Савета Европе за људска права и законодавство у Паризу. 

Транскрипт конференције за новинаре Дика Мартија /pdf/

"Оно што ме је нарочито шокирало у целој овој причи јесте то да већина чињеница, које су објављене у овом извештају, била позната бројним институцијама и организацијама, које су до сада ћутале о тим чињеницама", рекао је Марти на конференцији за новинаре после усвајања извештаја.

"Мислим да смо објавили довољно материјала да бисмо пружили оправдање и разлог за покретање дубоке, озбиљне и независне истраге и да бисмо, изнад свега, створили услове како би сведоци проговорили, јер је то проблем. У постојећим условима, сведоци неће проговорити, јер њихови животи нису заштићени. Било је случајева да су током процеса пред Међународним судом за ратне злочине током истраге сведоци, који су пристали да сарађују, убијани", рекао је известилац Савета Европе.

Извештај је начињен како би се утврдило да постоје изузетно узнемирујуће чињенице, да постоје бројни и међусобно сагласни наговештаји да суприпадници ОВК починили злочине и да  су ти злочини до сада остали некажњени, нису били предмет никакве озбиљне истраге, рекао је Марти, наводећи да новост у читавој истрази представља чињеница да се део догађаја десио на територији Албаније.

"До сада, Хашки трибунал није био надлежан за албанску територију. Ни Еулекс није надлежан за албанску територију. Албанске власти су нам одговориле да немају никакав разлог за покретање истраге, јер, како су рекли, нису били део тог рата и зато њихова територија са том причом нема ништа", рекао је Марти, наводећи да су се околности, сада, промениле.

"Сада је, мислим, доказано да је у том апсолутно хаотичном периоду од средине 1999. године и током 2000. године или од окончања бомбардовања до тренутка док УНМИК није преузео контролу, власт на целом том подручју имала искључиво ОВК. Баш у том периоду су се и догодили ти злочини. Људи су отимани и пребацивани у Албанију. Знате да је ЕУЛЕX сада покренуо истрагу у вези са једним кампом у којем су људи тајно затварано, а било је и убистава, који је био у Кукешу у северној Албанији. Дакле, сада постоји више извора који показују да албанска територија јесте била део те приче", рекао је Марти.

"Један од аспеката, који су били табу, косовски Албанци су о томе све знали, али уопште нису желели да говоре, јесте тај да је ОВК убијала и косовске Албанце, а не само Србе. Косовски Албанци, који су проглашавани за колаборационисте, јер су радили у претходној српској администрацији, а често били и ривали, јер ОВК није била потпуно структуирана војска, већ оружана група. То је био потпуни табу, који ће данас највише наштетити вођама ОВК, јер та открића бацају сенку на славу, коју су себи приписали", рекао је Марти.

Случај "жута кућа"

Оговарајући на питања новинара, је рекао да "жута кућа" игра само допунску улогу у читавом случају.

"Ми смо тачно навели где се одвијало уклањање органа. Нисмо о томе објавили све детаље, јер је у току процес Еулекса, који се бави недавном трговином органима. Међународни органи у Приштини се већ тиме баве. Органи су упућивани у иностранство и трасплантирани особама, које су платиле највише", рекао је Марти, подсетивши на процес који се на Косову води против неколико особа повезаних са клиником Медикус у Приштини.

"Реч је о чувеној жутој кући у којој су пронађени трагови крви. Знате да је породица, чија је то кућа, дала поприлично контрадикторне доказе о томе каквог порекла је та крв. Отац породице је рекао да су ту смештани рањеници, док је његова жена рекла да су ту неки војници преспавала, а то су две различите активности. Обављен је претрес, по нашем мишљењу, не баш онолико професионално колико је неопходно", рекао је Марти.

"Да би се докази пронашли, треба их тражити. Ја сам запрепашћен да смо разговарали са људима, који су били део тих догађаје, који су чак били ухапшени, који су били у тим тајним затворима. Како то да смо нас тројица, који немамо никакву моћ, могли да их нађемо, а правосудни органи нису", рекао је известилац Савета Европе.

"Уверавам се да сам се озбиљно запитао да ли ће наш извештај изазвати политичке проблеме на Косову. То јесте проблем и ја сам својој савести постављао то питање", рекао је Марти.

Одговарајући на питање везано за будућу тужбу Хашима Тачија, који је одбацио све оптужбе наведене у извештају као бесмислене, Марти је рекао да је "већ био предмет тужбе у Пољској", јер се усудио да утврди да је у Пољској било тајних затвора.

"У овом случају онда треба поднети тужбе против немачке, америчке и италијанске обавештајне службе, које цитирамо", рекао је Марти.

"Ја више не водим истрагу. Сада на на компетентним органим да поведу истраге против људи, који су умешани у злочине, на званичницима, који имају везе са Косовом је да закључе шта ће даље. Мој задатак је овде окончан", закључио је Марти.

Фрапантне чињенице

"Већина учесника у расправи говорила је о томе да се ради заиста о чињеницама које су фрапантне, о најмрачнијој слици о дешавањима на простору бивше Југославије, конкретно на Косову и у северној Албанији", рекла је посланик Наташа Вучковић, члан парламентарне делегације Србије у ПССЕ.

"Сви посланици су шокирани чињеницама које су покренуте овим извештајем и очекују да ће бити покренуте озбиљне истраге свих надлежних међународних институција, због тога што сматрају да овакви наводи и индикације о којима Марти говори не могу проћи без озбиљних истрага о злочинима", рекла је за РТС Наташа Вучковић.

Дик Марти јој је, како каже, рекао да му циљ није био да води истрагу, већ да скрене пажњу међународне заједнице на тај проблем.

Хаг спреман за сарадњу

Вучковићева је рекла да сви очекују да, када резолуција буде усвојена у јануару, наводи из Мартијевог извештаја буду предмет разматрања и деловања свих чланица Савета Европе, Еулекса, Европске уније и Хашког трибунала, који се, такође, позива да узме активније учешће у истрази.

Трибунал је позван да у потпуности сарађује са Еулексом, тако што ће му предати оне информације које ће му помоћи да правно гони одговорне за кривична дела, у оквиру своје надлежности.

Из Хашког трибунала поручују да су спремни за сарадњу, ако се то од њих буде тражило, речено је Танјугу у Тужилаштву Хашког суда.

Трибунал је, према Резолуцијама Савета безбедности УН 1503 и 1534, морао све истраге да заврши до 31. децембра 2004. године, када је подигнута и последња оптужница, речено је у хашком тужилаштву као одговор на питање да ли ће Хашки суд предузети неке кораке после Мартијевог извештаја.

Тужилаштво Хашког суда је престало са свим истрагама крајем 2004. године, како је и одређено резолуцијама СБ, и Трибунал се од тада окренуо завршетку суђења.

Тужилаштво је све информације до којих се дошло, а које су биле прилично лимитиране, проследило Тужилаштву за ратне злочине Србије.

Вукчевић: Отишли смо много даље од Мартија

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић каже да је истрага српских власти о трговини људским органима на Косову и Метохији и северу Албаније одмакла много више од истраге специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија.

"Не желим да лицитирам колико има лекара и људи који су чинили кривична дела под истрагом. Избећи ћу да именујем било кога, јер већ има пуно шпекулација о томе у медијима", рекао је Вукчевић на конференцији за новинаре поводом Мартијевог извештаја.

Владимир Вукчевић је поручио да без сарадње са Еулексом и Саветом Европе неће бити напретка у тој истрази, истичући да није битно ко ће процесуирати и подићи оптужницу против одговорних.

"Ко ће процесуирати - ми и ли Еулекс или Албанци, није важно, наше је да докажемо да су извршена недела, важно је само да одговарају. Ја сам тужилац и мој посао је налажење доказа, да их понудим суду и да докажем да је неко извршио кривицно дело", рекао је Вукчевић одговарајући на питања новинара у Специјалном суду.

Тачи - шеф мафије

У извештају Дика Мартија детаљно се износе налази двогодишње истраге.

Између осталог, наводи се да је Хашим Тачи вођа мреже која је почела криминалне послове пре рата на Косову 1999. године, а после задржала снажан утицај на тамошње власти, као и да је Тачи у последњих 10 година контролисао трговину хероином.

За команданте бивше ОВК се наводи да су имали кључну улогу у криминалним активностима у региону, у последњој деценији, а особе из Тачијевог блиског окружења у извештају су оптужене да су после рата заробљенике с Косова тајно пребацивале у Албанију где су, како се наводи, Срби убијани ради пресађивања бубрега који су продати на црном тржишту.

Седамнаест посланика, у априлу 2008, потписало је захтев за резолуцију којом се од Савета Европе тражи да испита наводе из књиге бивше главне тужитељке Трибунала у Хагу Карле дел Понте о трговини људским органима на Косову и у Албанији.