Симовићу шест година затвора због покушаја убиства Калинића

Симовић није присуствовао објави пресуде, јер је изразио жељу да не буде привођен из затвора, како је рекао, "да се не би правили додатни трошкови", док је Калинић приведен у суд уз јаке мере обезбеђења, а возило којим је доведен пратило је неколико комбија жандармерије и полиције.

Према речима судије Николе Микића, Симовић је осуђен за покушај убиства и ослобођен је плаћања судских трошкова јер се налази на издржавању дугогодишње казне затвора.

Судија је рекао и да је утврђено да је Симовић у Калинића испалио два пројектила из оружја и задао му прострелне ране у пределу груди. Закључио је да је између њих постојао неки сукоб.

И Симовић и Калинић се сада налазе у затвору у Пожаревцу, где издржавају максималне затворске казне због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића 2003. године, низа злочина које су извршили као припадници "земунског клана", али и више убистава у Београду 2004. године.

Калинић, који има статус оштећеног, у судници је био видно добро расположен, чак је комуницирао са новинарима.

Одбио је да сведочи у статусу оштећеног против Симовића, тврдећи да му је начелник службе обезбеђење пожаревачког затвора Забела, у ком обојица служе максималне казне затвора, забранио да сведочи и терети Симовића.

Он се није придружио кривичном гоњењу Симовића.

Симовић је на почетку суђења у априлу негирао кривицу, наводећи да неће износити одбрану, јер нема од чега да се брани.

На ранијим суђењима за друга кривична дела, Симовић је потврдио да је, након свађе, пуцао у Калинића, јер се плашио да ће он убити њега.

Побегли из земље након убиства премијера Ђинђића 

Калинић и Симовић успели су да побегну из земље након убиства премијера и акције "Сабља" у марту 2003. године и до овог догађаја одолевали су хапшењу, сарађујући у новим кривичном делима уз помоћ јатака из региона.

За њима је све време била на снази Интерполова потерница Србије.

Међутим, међу њима је, како су раније испричали пред судом, избила свађа на језеру Ракитје поред Загреба. Симовић је тада пуцао у Калинића у стомак и груди и побегао.

Калинић је завршио у болници у Загребу, а након опоравка изручен је Београду. Симовић је ухапшен два дана након пуцњаве у близини границе са Хрватском.

Истрагу за овај покушај убиства спровело је хрватско правосуђе и предмет уступило српским органима.

Оптужницу против Симовића сада заступа Више јавно тужилаштво у Београду.

Апелациони суд у Београду је у августу 2013. године потврдио пресуду Специјалног суда, којом су Калинић и Симовић осуђени на по 40 година затвора због низа убистава, отмица и других кривичних дела која су извршили као припадници "земунског клана".

Они су 2008. осуђени на максималну казну у одсуству, али су након хапшења тражили понављање суђења на којем су осуђени на по 30 година затвора због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића.

Иста казна им је изречена и у поступку који је вођен против њих и Луке Бојовића и Владимира Милисављевића, који су ослобођени, за три убиства и два покушаја убиства.

Калинић је у фебруару 2012. године покушао бекство из притворске јединице Специјалног суда у Београду, али је у томе спречен.