Оптужница против Тачија, Сељимија, Весељија и Краснићија, списак злочина ОВК

Тридесет девет локација на којима су убијане особе које су претходно отели припадници ОВК укључују Глоговац, Урошевац, Ђаковицу, Клину, Липљан, Малишево, Подујево, Приштину, Ораховац, Србицу, Клечку и Кукс у Албанији.

Лидери ОВК оптужени су за "удружени злочиначки подухват", јер су од марта 1998. до септембра наредне године имали заједнички циљ да успоставе и контролишу цело Косово, користећи се насиљем и претњама како би се решили особа које су оптуживали за сарадњу са институцијама СР Југославије, особа за које су сматрали да не подржавају ОВК и касније Прелазну владу Косова, укључујући присталице Демократског савеза Косова, Србе, Роме и припаднике осталих етничких заједница.

Списак злочина за које су оптужени Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи укључују и нелегална хапшења и прогон, окрутни третман, мучење, убиства и отмице, чиме су починили дела која су квалификована као ратни злочини и злочини против човечности, за које се терете и по командној одговорности.

"Велики ујак", Фатмир Љимај, "Командант Реми", Сабит Геци...

Осим четворице лидера ОВК, у оптужници се као "остали учесници заједничког злочиначког подухвата" наводе Азем Суља, сива еминенција ОВК, као и Љахи Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

"Велики ујак" или "Тефик" како су га звали сарадници, укључујући и Хашима Тачија, био је први начелник генералштаба ОВК, а по доласку Кфора и Унмика на Косово, јуна 1999. године, био је министар одбране у Тачијевој привременој влади, коју је међународна админстрација расформирала после непуних месец дана.

Суља је, како су навели сведоци неколико година дуге истраге, био мозак обрачуна Тачијевог крила ОВК са политичким противницима, пре свих онима из редова Демократског савеза Косова покојног Ибрахима Ругове.

Помињу се још Љахи Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Љимај, један од бивших команданата ОВК, познат по надимку "Челику", у два наврата је био пред судом јер је издавао наређења и учествовао у тортури над српским и албанским цивилима као и српским војницима и полицајцима, у једном логору у селу Клечка, у општини Липљан.

У оптужници Специјалног тужилаштва се наводи да је Љимај лично наредио убиство двојице Срба.

Током ранијих суђења, један од сведока тужилаштва Агим Зогај, или "Сведок Икс" како се води у судским списима, под неразјашњеним околностима убио се у Немачкој.

Рустем Мустафа, или "Командант Реми" један је од најутицајнијих команданата бивше ОВК, између осталог јер је уз Адема Јашарија, Сулејмана Сељимија, Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија, Сабита Геција и Рахмана Раму био припадник прве оружане групе из које је, нешто касније, израсла ОВК.

Сулејман Сељими, један од најутицајнијих команданата ОВК је до краја 1998. године био командант главног штаба ОВК, када га је на том месту заменио Агим Чеку.

Сабит Геци, познат и по надимку "Велики газда" помињан је у безмало свим истрагама о ратним злочинима над Србима, а први је од команданата ОВК кога је ухапсила полиција Унмика.

Сабит Геци је 2011. године осуђен на 15 година затвора због злостављања затвореника у логорима Кукс и Цахан на северу Албаније током 1998–1999. године.

Геци је, током рата, био командант војне полиције ОВК, а словио је за једног од блиских сарадника Хашима Тачија и сматран важном кариком у командном ланцу ОВК.

Одмах после сукоба 1998/99. године, Сабит Геци је у неколико наврата улазио у сукобе са Унмик полицијом, па је у октобру 2000. године ухапшен због рекетирања и претњи, због чега је, годину дана касније, и осуђен на пет година затвора.

Тужилаштво: Знали или су морали знати за злочине

Тачи, Весељи, Реџеп Сељими и Краснићи су, такође, оптужени да су лично учествовали у застрашивању, испитивању, злостављању и затварању противника.

Оптужени су и за акције против супарничке оружане формације познате под називом "Оружане снаге Републике Косово", коју је организовала косовска влада у егзилу са Бујаром Букошијем на челу.

Букошијева влада је у опремање ФАРК-а, како је гласила скраћеница те формације, уложила око 4,5 милиона долара и набавила савремено наоружање, моторне санке и разну другу опрему, па је та формација постала озбиљан конкурент ОВК. После серије сукоба са ОВК и нерешених убистава неколико команданата те организације, ФАРК је престао да постоји или се утопио у јединице ОВК.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су оптужени и по командној одговорности, пошто је Специјално тужилаштво оценило да су "знали или су морали знати" за злочине које су починили њихови потчињени, пошто су се налазили на челу главног штаба ОВК и касније прелазне владе Косова.

У оптужници се таксативно наводе да су особе које су биле заточене у логорима ОВК биле злостављане, понижаване, пребијане различитим предметима, паљене цигаретама, сечене ножевима, сексуално злостављане и рањаване ватреним оружјем, што је резултирало тешким повредама или смрћу.

Објављена оптужница садржи и редиговане делове за које се може претпоставити да говоре о детаљима злочина који још нису доступни јавности.