Хашки суд одбио захтев Сретена Лукића за превремено ослобађање

Генерал Лукић добровољно се предао Трибуналу с пролећа 2005. Власти Пољске зимус су обавестиле судски Механизам у Хагу, који је правни наследник Трибунала, да је Лукић 10. априла ове године издржао две трећине казне од 15 година затвора коју служи у тој земљи.

Председник судског Механизма Тедор Мерон оценио је да против Лукићевог ослобађања у овом тренутку пресудно утиче и тежина злочина за које га је Хашки трибунал осудио.

Генерал Лукић, који је био начелник Ресора јавне безбедности МУП Србије и руководилац полицијског штаба на Косову, проглашен је кривим по свих пет тачака оптужнице - за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.

Првостепеном пресудом, изреченом 29. фебруара 2009, Трибунал је Лукића осудио на 22 године затвора. Апелационо веће је ту пресуду потврдило у јануару 2014, али је казну Лукићу умањило за две године.

Према правоснажној пресуди, којом је делимично била усвојена његова жалба, Лукић није проглашен кривим за нека од најмасовнијих убистава Албанаца на Косову - у Сувој Реци и селима Мала Круша и Меја - за која је у првостепеном поступку био осуђен.

Заједно са генералом Небојшом Павковићем и Николом Шаиновић, Лукић је пресудом Трибунала био означен као "кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату" насилног протеривања "најмање 700.000" албанских цивила са Косова од марта до јуна 1999, чији је циљ била "промена етничке равнотеже ради задржавања српске контроле" над покрајином.

Генерал Павковић казну издржава у Финској, а Шаиновића је Трибунал превремено ослободио пошто је издржао две трећине казне од 18 година затвора.

Превремено су ослобођени и генерали Драгољуб Ојданић и Владимир Лазаревић који су били осуђени на 15, односно 14 година затвора због помагања и подржавања злочина на Косову.