Oдложена одлука о изручењу Харадинаја, траже се додатне информације

Истражно веће је, у складу са захтевима Тужилаштва, наложило достављање додатних информација. Следеће рочиште је заказано за 6. април, рекла је Танјугу Мари-Елен Калвано из Генералног секретаријата тог суда. Министарство правде Србије већ је проследило додатна документа на више од 100 страна, као и хашку пресуду.

Харадинај и даље има забрану напуштања територије Француске до коначне одлуке суда, који је други пут одложио своју одлуку. 

Рамуш Харадинај је испред суда рекао да је политички талац, истичући да је таква одлука срамотна.

"Суд је дао један месец српским властима за додатне информације. Ово је политичка злоупотреба, а оно што се дешава је непријатно. Борба ОВК је филтрирана у Хашком трибуналу, а ја сам овде политички талац. Сви они који су део ове одлуке треба да се стиде...", рекао је Харадинај.

Апелациони суд у Колмару је 9. фебруара одржао јавну седницу на којој су своје ставове о захтеву Србије изложили Харадинај и његови браниоци, па је ради већања (утврђивања испуњености услова и гласања) о захтеву Србије за изручење одложио доношење своје одлуке.

Тада је републички тужилац Француске тражио да се прецизира одређена документација и да се упозна за процесним законима Србије.

Испред суда у Колмару се окупио велики број Албанаца, који су очекивали добре вести по Харадинаја.

Лидер опозиционе Алијансе за будућност Косова ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по српској потерници, а Србија је потом упутила Француској захтев за његово изручење.

Он је недељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено да напушта територију Француске.

Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима, који су прослеђени суду у Колмару.

Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.

Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дела ратних злочина против цивилног становништва на КИМ у току 1998. и 1999. године, а реч је, како је Београд саопштио, о делима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.