Без изручења троје радикала Хагу

Представник Србије пред Хашким трибуналом Саша Обрадовић је у поднеску Трибуналу навео да је судија за претходни поступак Одељења за ратне злочине утврдио да, према закону о сарадњи, нису испуњене претпоставке за предају и хапшење окривљених Петра Јојића, Вјерице Радета и Јове Остојића, по налогу Трибунала у Хагу од 19. јануара 2015.

У поднеску, у који је Танјуг имао увид, истиче се да је то првостепено решење, да још није правоснажно и да се другостепена одлука трочланог већа очекује почетком следеће седмице.

Наиме, решењем судије за претходни поступак утврђено је да није испуњена ниједна од кумултивних претпоставки предвиђених Законом о сарадњи са Хашким трибуналом, а то је да је реч о кривичним делима из чланова 2, 3, 4 и 5 Статута Трибунала (најтежи ратни злочини, геноцид и злочини против човечности).

Након одлуке којом се утврђује непостојање претпоставки за изручење, Закон налаже да судија за претходни поступак по службеној дужности већу од троје судија достави своје решење заједно са списима предмета.

Веће може ту одлуку да потврди, укине или преиначи у року од три дана, и његова одлука је правоснажна и извршна, наводи се у поднеску представника Србије, која је ове зиме обавезана да на сваких 15 дана обавештава Трибунал о активностима државе поводом захтева за хапшење и изручење радикала.

"Сарадња држава са Трибуналом је регулисана Статутом, и то правилом 29 у коме се каже да ће државе без непотребног одгађања удовољити сваком налогу, а то укључује хапшење, предају или довођење пред међународни суд", рекао је Ненад Голчевски из Хашког трибунала.

Претходно је Српска радикална странка саопштила да је на суду утврђено да постоји правна обавеза Републике Србије да испоручује само окривљене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности. За оптужене због непоштовања суда та обавеза не постоји, навео је СРС.

Вјерица Радета, Петар Јојић и Јово Остојић јуче су саслушани пред судијом за претходни поступак Одељења за ратне злочине поводом захтева Хашког трибунала за њихово хапшење и изручење.

Хашко тужилаштво је оптужило Радету, Јојића и Остојића да су вршили притисак на двојицу сведока туžжилашšтва да сведоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге.

Вјерица радета је рекла да је, откад се појавио захтев Трибунала, тврдила да неће добровољно отићи, да су све оптужбе лажне и да нема правног основа за изручење због непоштовања суда. 

Лидер СРС-а Војислав Шешељ је у марту првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине.

Тужилаштво Хашког трибунала је најавило жалбу на ту пресуду којом ће тражити од Жалбеног већа да преиначи пресуду и Шешеља прогласи кривим или да пресуду укине у целости и наложи понављање суђења.

Председник Националног савета за сарадњу са Хашким судом Расим Љајић објашњава да извршна власт мора да поштује одлуке независних судских инстанци.

"Све друго би био чисти волунтаризам, уколико желимо да градимо правну државу морамо да се овако односимо према одлукама суда, свиђале се нама или не", истакао је Љајић. 

У Европској комисији најављују анализу одлуке суда о неизручивању функционера СРС-а Трибуналу у Хагу. Баш тиме је, између осталог, Хрватска условљавала Београд за отварање поглавља.

"Ја се плашим да ће Хрватска искористити овакву одлуку, да ће појачати притисак на Брисел пошто су све друге акције Хрватске у Бриселу пале", рекао је Љајић.