Рок за доношење измена правосудних закона је 9. фебруар – шта се њима мења у правосуђу

Искључивањем политичких грана власти, законодавне и извршне из процеса предлагања и избора судија и носилаца јавно тужилачке функције, кажу у ресорном министарству, повећана је независност судства и самосталност јавног тужилаштва. Сет правосудних закона мења сталност судијске и функције јавног тужиоца.

"Њихова функција сада постаје стална, сада неће бити биране нити судије, нити заменици јавних тужилаца, како је садашњи назив јавних тужилаца, односно буудћи јавни тужиоци на пробни трогодишњи мандат, чиме се успоставља сталност њихове функције и већа гаранција њихове независности", рекао је Владимир Винш, помоћник министра правде.

"Најважније новине су везане за чињеницу да ће сада судска власт, и судије и тужиоци бити у потпуности одвојени од сфере политике, ако су уопште у тој мери били зависни досада. И то у погледу, не само од начина избора, већ и начина финансирања", навео је проф. др Зоран Лончар са Правног факултета у Новом Саду.

Високи савет Судства, тело које бира судије председнике судова и разрешава их, има 11 чланова и до сада их је бирала Скупштина.

"Сада седам чланова тог тела, не бира Народна скупштина више, него бирају народне судије , а четири члана су остала да их бира Скупштина. Такође, велика разлика у томе је што су до сада од та четири члана, два су била директно политичка члана, један је био министар правде а други је био председнк Скупштинског одбора за правосуђе", рекла је Драгана Бољевић, судија Врховног касационог суда и почасна председница Друштва судија Србије.

Савет одлучује већином гласова. Међутим, председника, потпредседника Савета, председнике Врховног и осталих судова бира великом већином од осам гласова. Још у марту прошле године представнљене су препоруке венецијанске комисије у Риму.

"Неки од закључака указују да је неопходно да буду укључени у одлучивање у судским саветима несудијски чланови савета како би се избегао корпоративизам", додао је Винш.

Предлогом закона о Високом савету тужилаштва одређује се положај, надлежност и начин рада савета. Скупштина не учествује у избору тужилаца.

"Једино ће бити Народна скупштина надлежна за избор врховног јавног тужиоца, али више не на предлог Владе, већ на предлог Високог савета тужилаштва, притом ће они бити бирани тропетинском квалификованом већином гласова, чиме се обезбеђује плурализам мишљења", објаснио је Владимир Винш.

У правном систему недостајало је да се реформише Тужилаштво чије је уређење уставновљено још давне 1946, кажу у Тужилаштву.

"Стандарди Венецијанске комисије односно стандарди европе о којима се изјасњавала вк су у највећој могућој мери прихваћени. Ниједан закон није чаробни штапић неће сви проблеми јавног тужилаштва бити решени одмах", рекао је Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца.

Јавна расправа о сету правосудних закона трајала је више од месец дана. Одржани су округли столови у Београду, Нишу, Новом Саду, Kрагујевцу. Њихову измену и промену Устава Европска комисија позитивно је оценила у последњем извештају о напретку.