Брнабићева на јавној расправи о Закону о унутрашњим пословима: Ставови приближени, наставак за месец дана

"Захваљујем организацијама цивилног друштва и Конвенту, расправа је била конкретна и успели смо да приближимо ставове и видимо и успоставимо неку врсту разумевања, што је најважније", навела је Ана Брнабић након вишесатне расправе и нагласила да читав посао након овога што је данас урађено постаје лакши.

Навела је да ће следећи састанак бити за месец дана када ће заједно проћи кроз ствари које нису успели да усагласе и да ће након тога Нацрт закона бити предмет јавне расправе.

Додала је да је предложила да се тренутна финална верзија проследи свима како би се видело шта је избачено, а шта прихваћено и позвала да се настави са радом на оперативном плану.

 Министар унутрашњих послова Братислав Гашић захвалио је присутнима на конструктивној дискусији додајући да би доношење тог закона значајно унапредило рад ресорног министарства.

Представници Националног конвента о ЕУ су се сагласили да никада раније нису водили расправу на оваквом нивоу и изразили жељу да и наредни разговори буди такви, јер је, како су рекли, свима стало да имају што квалитетнији текст закона.  

Брнабићева је на почетку расправе рекла да ће се проћи сваки Члан Нацрта Закона о унутрашњим пословима, будући да се, како је рекла, дигла бура око тог важног акта.

"Циљ закона је да се унапреди ова област како би се унапредила заштита грађана", рекла је Брнабићева. 

У расправи су поред Гашића учествовали и министарка за европске интеграције Тања Мишћевић и представници Министарства правде.

Министарство унутрашњих послова је прошле године предложило измене читавог сета нових регулатива из области безбедности, али је после критика у јавности Влада 26. децембра саопштила да је и тај предлог повучен из процедуре.

Координатор Радне групе за поглавље 23/4 Националног конвента о ЕУ Бојан Елек је рекао да цене понуду премијерке да се Нацрт закона прође члан по члан и да се идентификују спорне тачке.

"Након нешто више од годину дана, нови нацрт је изненада стављен на јавну расправи, иако је нови Нацрт у неким деловима измењен, оцењен је као лош од грађана, неки делови су измењени", навео је Елек. Истакао је да ту постоји велики интерес јавности, као и да су они мишљења да су оба нацрта закона веома лоша.

"Предлажемо да се овакав нацрт занемари и да се крене у израду новог", истакао је Елек на почетку расправе и додао да Конвент жели да учествује у процесу израде јер желе да Србија добије квалитетан закон".

Државни секретар МУП-а Данило Стевандић је рекао да су чланови Радне групе изанализирали све коментаре и сугестије на Нацрт закона и да је циљ доношења закона да српска полиција има модеран закон, који прати техничка достигнућа у свету, као и да се нека решења тичу употребе нових технологија. "Наш циљ је био да напишемо модеран закон који ће бити на добробит грађана Србије."

Председница председништва Удружења тужилаца Србије Лидија Комлен Николић је рекла да је идеја измене закона о полицији била да се успостави оперативна независност полиције, а да је заправо ојачана улога министра унутрашњих послова, што није била идеја. "Са аспекта процедуре доношења закона, не верујем да је то било намерно и не желим у то да верујем", рекла је Комленова.

Стевандић је рекао да нико није имао намеру да Закон о МУП-у омогући да он има веће овлашћење од других закона. "Одлучили смо да из овог закона повучемо - улазак у стан (без налога), имали смо спор око тумачења и тај члан се брише", додао је он.

Стевандић је изложио спорне чланове.

"Што се тиче директора полиције, он ће се бирати на јавном конкурсу и влада може да поставља директора полиције на предлог министра МУП-а. Што се тиче члана посебног овлашћења министра унутрашњих послова, министар доноси инструктивне акте у вези са начином обављања унутрашњих послова", напоменуо је Стевандић.

Министар Братислав Гашић је рекао да је када је дошао на чело МУП-а затекао закон из 2016, који је отежавао рад припадника МУП.

"Инсистирао сам да се укључи што више људи у израду закона и да радна група обухвати и синдикате и невладине организације са намером да дођемо до модерног и савременог закона и спречимо огроман број радних спорова", навео је Гашић.

Циљ је, истакао је Гашић, да грађани добију већу безбедност, а не да се уради нешто преко ноћи и са политичком тенденцијом и без утемељења. "Са премијерком и министарком Мишчевић смо били у комуникацији, па писмо европарламентараца није било утемељено", нагласио је Гашић.

Критичари Нацрта закона су рекли да је спорно увођење биометријске технологије и да подаци тог система значе концептуално злоупотребу права на приватност, као и да до сада нико није доказао да је неопходно имати ову врсту технологије.

Важно је да имамо прецизну информацију у којој ситуацији МУП користи биометријске податке, речено је у расправи уз напоменуо да би кроз дијалог могло да се дође до решења у ком МУП може да користи те податке, али у ограниченој мери.