Једино сеоско породилиште у Европи у Пасјану – број рођених беба даје наду за Србе на КиМ

Пасјане се у рекордере уписало пре две године, када је у једном дану рођено осам беба. Од првог плача 2015. године, породилиште у том селу надомак Гњилана, броји готово 1.000 деце.

"Ми имамо довољан број порођаја и прегледа, с обзиром на то колики је број становника овде. Раније су нам се пацијенткиње порађале у Врању, Грачаници, Митровици, за Ниш су ишле, сад већ имамо један тим који је добар и продуктиван", каже специјалиста гинекологије и акушерства Мирјана Кузмановић.

Тим Здравственог центра Гњилане чини 340 запослених. Њихови пацијенти не морају на прегледе у централну Србију, јер се болница у Пасјану не разликује од градских. Има најмодерније апарате и лабораторију.

"Ми имамо 35 амбуланти широм Поморавља које добро функционишу. У свакој амбуланти имамо лекара и медицинско особље. Нема листе чекања. Наши пацијенти ако данас закажу сутра се сигурно прегледају. Могу рећи да је Здравствени центар један од основних стубова опстанка нашег народа у Поморављу", истиче директор Здравственог центра Гњилане Зоран Перић.

Опстају изоловани, окружени Албанцима. Лакше је онима које је географија удружила – око три хиљаде Срба живи у суседним селима – Пасјане, Доња Будрига и Партеш.

Једна улица у Партешу носи име нашег нобеловца Иве Андрића. Ипак, да би описали свој карактер, житељи Косовског Поморавља не користе књижевни језик. Како су нам рекли, овде важи правило - да муж није онај који тепа, већ онај који трпи тепање.

"Косовско Поморавље" помаже најугроженијима 

Зато што трпе, успели су да сачувају огњишта, објашњава Никола Васић, оснивач интернет продавнице "Купуј са Космета", прве у том крају која се бави развојем малих породичних бизниса.

Води и хуманитарну организацију "Косовско Поморавље", која помаже најугроженијима. У најтежем периоду пандемије, поделили су пет тона хране.

"Њима је најважније да смо овде, да им у сваком тренутку ускочимо у помоћ. Наша организација је млада и не можемо да задржимо омладину. Држава има програм подршке, али мора да се преиспита и да буде ефикаснији", сматра Васић.

Из Јагодине, преко Београда до Партеша

Одлуку да се досели у Партеш не преиспитује Николина супруга Марија. Из родне Јагодине отишла је у Београд на школовање, а са дипломом ФПН-а у јужну покрајину. Још се, каже, навикава на живот у неколико улица.

"Увек је присутан тај осећај да смо ипак мало изоловани, окружени сасвим другачијим околностима. Са тиме се будите, то не може да се опише, али се и те како осећа", Марија Васић.

Прва лекција коју је научила на КиМ је да ништа не планира.

"Моји животни приоритети су се променили када сам први пут дошла на Косово и Метохију. И просто је мене привукао неки мало суровији живот у сировијем облику из кога је јако тешко створити нешто трајно и аутентично, али је то много важно и за народ и за појединца", каже Васићева.

Највећа жеља јој је, каже, да са новом породицом и пријатељима у томе успе.