Шта кажу бројеви, а шта је реалност – колико је заиста загађен ваздух у градовима у Србији

Ваздух је у готово свим градовима у Србији био јако загађен прошле године – показују подаци Агенције за заштиту животне средине. Програм заштите ваздуха од 2022. до 2030. са Акционим планом који је Влада Србије усвојила први је стратешки документ у којем су дефинисане мере које ће побољшати квалитет ваздуха. За његову примену потребно је 2,6 милијарди евра.

Да би се смањиле емисије из енергетике, постројења за сагоревање, саобраћаја, индустрије и пољопривреде, допринос морају да дају институције, привреда, грађани, који су сада забринути с разлогом.

"Оно што се види експлицитно је да је Београд најзагађенији милионски град у Европи. АП Војводина није имала податке за мониторинг 2021. осим у четири града, 7 станица су нефункционалне зато што није било одржавања. Велики део Србије нема мониторинг", рекао је Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.

Од 29 градова са више од 50.000 становника ПМ честице се мере у 12 градова. Само седам локалних самоуправа је донело "Планове квалитета ваздуха".

"Не мерите у Суботици, Зрењанину, Шапцу, Лозници, Лесковцу, Краљеву, Крушевцу, Врању, 25 локација у Србији имају концентрацију ПМ 2,5 честица гору него најгоре пласиран град у ЕУ", рекао је Дејан Лекић, аутор апликације XECO за мониторинг ваздуха.

Познато је да је аеро-загађење један од водећих фактор ризика за људско здравље а последица је око 12.000 превремених смрти годишње у Србији, наводи се у документу Владе. Ни у свету подаци нису ништа бољи.

"Пушачи који живе у пределима где је изразито аеро-загађење, утврђено је, није то само проста сума различитих утицаја пушења и аеро-загађења када је у питању настанак карцинома плућа већ је то неколико пута веће – постоји нека синергизам и ти људи су под још већим ризиком", рекла је проф. др Драгана Јовановић, пулмолог.

У већини градова загађење је сезонског карактера због грејања, док је индустријско загађење проблем целе године.

"Од ДЗ Смедерево смо добили податак да је од 2011. године у Смедереву било 1.780 случајева малигних болести у 2019. их је било 6.860. Тај број је порастао четири пута", каже Никола Крстић из Покрета "Тврђава Смедерево".

Ако се остваре мере предвиђене Програмом заштите ваздуха до 2030. године, како стоји у том документу, број случајева превремене смрти услед излагања повећаним концентрацијама ПМ2,5 честица, 2030. године ће се смањити на око 7.400 случајева. За то је неопходна едукација, примена чистих технологија, подизање свести и поштовање закона.