Од најранијег узраста децу учити лепом понашању, до поласка у школу утицај породице је примаран

Вести о вршњачком насиљу, у школама и ван њих, увек изнова отварају питање - како га сузбити? Стручњаци кажу да је овај проблема изазов за цело друштво, а у његовом решавању најважнији је заједнички рад на превенцији, од најранијег узраста.

Деца из васпитне група "Пуж", вртића "Невен" у Крушевцу, добро знају : "Лепо понашање је кад се неко игра и кад неког воли", "Није лепо да се деца бију, да се штипају и шутирају".

Срећно дете срећу ствара, кажу у Предшколској установи "Ната Вељковић" у Крушевцу где малишане од првог дана уче правилима лепог понашања, основу толеранције и ненасиља.

"Причамо са њима, са родитељима, са децом. Имамо разне радионице, активности, пројекте, тако да сматрам да је то основ за социјализацију и неко тражење места у друштву", каже васпитачица ПУ "Ната Вељковић" Маријана Тошић.

Педагошкиња Слободанка Миладиновић из ПУ "Ната Вељковић" Слободанка Миладиновић истиче да не постоји лоше дете.

"Ко је лош у целој причи? Лоши су модели, јер деца усвајају облике понашања посматрајући своје окружење. Деца немају развијен систем вредности, ми им га градимо", рекла је педагошкиња Миладиновић.

Иако се са годинама утицаји смењују, у најранијм узрасту породица је примарна.

"Од рођења па до седме године кући се дете васпитава, и оно што је негде битно, тамо се усађују те норме и моралне вредности. Кад они дођу са шест, седам година у школе, онда и школе имају по плану и програму превенцију", истиче школска психолошкиња Драгана Ћупурдија из Суботице.

Уз радионице, предавања за децу и родитеље, филмове, вршњачку медијацију, ту су и школски тимови за заштиту од насиља којег је одувек било, само су нове технологије, физичком, социјалном и психичком, придодале и дигитално.

"Они не могу у потпуности да избегну насиље зато што је то саставни део постојања. Али они могу да уче, како да поступају у тренуцима када дође до тога да неко испровоцира њих и њихове пријатеље. Или рецимо, могу да овладају неким социјалним вештинама, знате оно да броје до 10, да воде рачуна о томе какве ће бити последице и онда их ми кроз неке радионице учимо одговорном понашању, да буду свесни последица које њихово понашање може једног дана да произведе", објашњава професорка Виолета Трајковић, социолошкиња гимназије "Бора Станковић" у Врању.

Јачање толеранције и емпатије код деце - задатак је школе, друштва, а пре свега родитеља који, градећи однос поверења, треба да имају увид и у њихове активности на друштвеним мрежама.