Где ће се родити осмомилијардити човек - да ли ће Руси и Украјинци променити демографију Србије

Пре тачно 35 година у Загребу је рођен Матеј Гашпар, који је тог 11. јула 1987. године проглашен петомилијардитим човеком на планети. За 35 година, 15. новембра када ће се родити осмомилијардити становник, планета ће бити богатија за три милијарде људи.

Даница Шантић гостујући у Јутарњем програму, потврђује да то јесте најбржи раст становништа планете у њеној историји, ако се од 1960. године прате бројеви јубиларних беба који означавају повећање становника за по једну милијарду. 

"Тај период шездесетих означавамо као бејби-бум период. Број година за које се становништво увећава за по једну милијарду се скраћује, све је мањи и од 2011. године када је рођен седмомилијардити становник, очекивали смо да ће осмомилијардити бити 2028. године. Ево сада смо дошли на 2022. годину и 15. новембар је пројектован", објаснила је професорка.

Додаје и да је тај датум симболичан, јер нико не може прецизно да одреди где ће се тачно родити тај јубиларни становник.  

Да ли је планета пренасељена 

Указује да је увек питање - да ли је планета пренасељена и да ли се иде у смеру који угрожава животну средину, ресурсе, климатским променама.

Међутим, истиче да ће демографи рећи да планета није пренасељена с обзиром на размештај становништва, неравномерну расподелу ресурса и развијеност.

"Увек имате развијени север, сиромашни југ, један део земље се боље развије други лошије. И у том смислу када би се постигли за све становнике исти услови, некако би и живот на планети био бољи", оценила је Шантићева.

Шта каже витална статистика 

Грубом проценом долази се до податка да свакога дана на свет дође 218.000 људи више него што умре. У Србији се свакога дана роди око 170, а умре више од 370 људи. 

Што се тиче виталне статистике, односно рађања и умирања, Шантићева наводи да Србија ту има редовне евиденције. 

"Последњи је податак да је у Србији од јануара до септембра рођено око 45.000 беба, а да је умрло око 85.000 људи, односно број беба се повећао за један посто што је леп податак, а број умрлих се смањио за осам процената у односу на прошлу годину", истакла је Шантићева.

Сматра да постоје позитивна кретања и да је корона прича прошлости.

Просечна људска старост у свету је нешто већа од 30 година, у  Србији 43 и по године и то говори о процесу демографског старења који ће обележити цео 21. век. Он је већ сада присутан, каже Шантићева у развијеним деловима света где је све више лица старијих од 65 година.

"То је велика цивилизацијска тековина, сви ми желимо да живимо што дуже, али смо се сада нашли у моменту да је тај број толико велики да се сада демографске политике усмеравају ка активном и здравом старењу", нагласила је она. 

Хоће ли Руси и Украјинци остати у Србији 

Каже да се доста лицитира о броју руских и украјинских држављана у Србији и да је та цифра достигла 100.000.  У Београду то може да се види и по тржишту некретнина, локална економија има користи од доласка тих људи, оцењује професорка.

"Помиње се 100.000, не знамо тачан број. И то је заиста велики број пре свега држављана Русије, а имамо и Украјинце и они су не само у Србији већ на целом Балкану доста заступљени. Овде су решили да остану, увек рачунамо привремено па ће се то у блиској будућности и дефинисати", наводи она.

Такође, истиче и да је велики прилив Украјинаца, око четири милиона и на земље Европске уније, али да је то дефинитивно значајно за тржиште рада.

Колико ће нас бити 2050. године 

Шантићева указује да постоје процене у вези с растом становништва до 2050. године и да је то у демографском смислу блиска будућност.

"Фигурира број од девет милијарди становника који би могли да достигнемо тек 2050. године. Видећемо у односу на демографске процесе који се одвијају у наредним деценијама", наводи она. 

Међутим, истиче и да се демографи све више слажу у оцени да ће од 2050. године почети да успорава пораст светског становништва, да ће он и даље постојати, али да се тек од 2100. године може причати о неком десетомилијардитом становнику планете Земље.