Случај силоватеља који је на слободи узнемирио јавност, шта држава може да предузме

После 15 година поново слободан. Понуђено му је да се јавља Центру за социјални рад и Управи за извршење кривичних санкција, како би му олакшали ресоцијализацију. Помоћ је одбио.

"Таква помоћ није обавезна, он је такву помоћ одбио и у том смислу држава ће свим својим ресурсима на друге начине покушати да спречи да он не учини поново такво дело", каже државна секретарка у Министарству правде Ливија Павићевић. 

Незванично, београдска полиција има наређење да прати силоватеље на слободи.

"Не може полиција да хапси неког превентивно, наравно, не може да уради нешто што је нека репресија у превентивне сврхе, али може да на одговарајуће начине, то су оперативне мере, попут праћења, присмотре и прикупљања информација у неком неформалном облику, делује тако да по потреби, ако буде у прилици, и спречи неко кривично дело", објашњава професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић.

Грађани прате кретање силоватеља који је сад на слободи 

Кретање вишеструког силоватеља прате и грађани. Виђају га углавном у ширем центру Београда.

"И због тога је јако важно да схватимо да он мора од нечега да живи. На овај начин он је потпуно обележен, он неће моћи нигде да се запосли, потпуно нам је свима јасно шта је његов следећи корак уколико то тако остане и ја се само надам и бринем управо да последице његовог следећег корака не буду много теже него што их се сећамо од пре 15 година. Мислим да би било данас јако важно да се неко из институција огласи да уопште може на неки начин ову панику, која дефинитивно влада данас у Београду, да смири", наводи Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.

А такве особе обично живе по правилима своје воље и нагона, не поштују друштвене норме, а када нису под надзором, без гриже савести готово по правилу, понове дело.

"Има и оних који током боравка у затвору без обзира на мере које су предузете, колико је било социолошке, психолошке подршке и рада, не мењају ништа у својој структури и спремни су да понове исто дело, исте радње због којих су били у затвору. И наравно да сви ми обични грађани зазиремо и стрепимо од таквих, због тога је и надзор над таквим особама у моменту када престане временски период на који је изречена казна јако важан", истиче проф. др Славица Ђукић Дејановић, саветница председнице Владе.

У Немачкој постоји превентивни притвор 

У Немачкој нпр. силоватељи, нарочито повратници, добијају дуге казне затвора, а по изласку их чека тзв. превентивни притвор.

"Ову врста притвора суд може да продужава и то је све чешћи пример да се прописује таква мера. Један од примера је да Синиша К. из Меленаца који је пет година служио затвор у Србији због силовања и крађе, а онда је прошле године овде осуђен за силовање шест жена и сексуално напаствовање још једне надомак Берлина. За то му је одређена затворска казна од 14 година, али и после тога превентивни притвор који може да траје доживотно", наводи дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Ефикасног лека нема. Праве се регистри силоватеља, у неким земљама су јавни. Има га и Србија, али само за силоватеље малолетника и нису доступни јавности.

Многе европске земље решење виде у хемијској кастрацији. Ништа од тога, међутим, не гарантује да злочинци неће поновити дело.