Декан Медицинског факултета професор Давидовић: Ужички матуранти најуспешнији на пријемном

Од 16 матураната Ужичке гимназије, пријемни из биологије и хемије на Медицинском факултету положило је њих 15 (93,75 одсто). Већина их је имала и бољи успех од београдских кандидата.

Декан Медицинског факултета Лазар Давидовић истиче да су највећи успех показали кандидати из Ужичке гимназије, затим Краљевачке медицинске школе, и на трећем месту Девете и Десете Београдске гимназије.

"Деканат је сматрао да би требало захвалити руководиоцима тих школа и на тај начин их подстаћи да на исти начин наставе радити", објашњава Давидовић зашто су написали писмо гимназијама.

Нагласио је и да је 1.208 кандидата конкурисало за 500 места на Медицинском факултету, као и да однос – нешто више од два заинтересована за једно место – постоји већ деценијама.  

Подсетио је да када је он, 1977. године, полагао пријемни испит на том истом факултету, за 500 места је конкурисало 1.500 ученика, али из читаве бивше Југославије, која је имала три пута више становника.

То показује, наглашава Давидовић, да је ова сада заинтересованост више него значајна. 

Велики изазови за здравство

Посебно је нагласио да су пре 20 дана у здравству опет запослени најбољи студенти, што је, оценио је, врло значајна кампања Министарства, којом се они најбољи задржавају у земљи.

"Тешко је планирати у условима пандемије, сада је средина лета и ми имамо нови пандемијски талас, иако је већина од нас ван затвореног простора. Очекивања су да на јесен и зиму буде још теже, али мора да се ради", указује професор.

Такође, наводи и да факултет мора да испуњава своје програмске циљеве, едукацију и научноистраживачки рад и у условима пандемије и да ће се трудити да настава буде безбедна али и квалитетна.

"Неке ствари се могу планирати, а неке не, па се и неке одлуке донсе 'ад хок'", рекао је Давидовић.

Истиче да се здравствени систем Србије показао бољим и ефикаснијим него у много богатијим и развијенијим земљама. 

Наводи да је корона имала бројне индиректне негативне ефекте, да је одложила благовремено лечење великог броја хроничних болесника, малигних, кардиоваскуларних.

"Сви они који имају обољење крвних судова имали су већи ризик од компликација у току короне, а и они који нису имали болесне крвне судове због ефеката које корона изазива на неке делове организма, пре свега на синтезу тзв. фактора коагулације који доводе до стварања тромба, они су онда у неким случајевима већи проблем него неки респираторни", објашњава професор.

Додаје и да данас постоје ефикасни лекови који спречавају згрушавање крви и да је потребно да их пацијенти узимају онако како лекари препишу.

"Немојмо бити сви стручњаци за Д-димер, препустимо то онима који знају", поручује Давидовић.

Млади васкуларни хирурзи стичу знање у Србији 

Указује и да им ове године долазе пацијенти са много васкуларним болестима у тежем стању које је много теже лечити са неизвеснијих исходом и ризицима и чије је лечење скупље. 

Зато је, наглашава, веома важно да то раде они који су способни, компетентни и квалитетни, а један од доказа за то је и велика заинтересованост иностраних младих васкуларних хирурга последњих 15 година на клиници у КЦС.

"Едуковано је преко 40 њих и то већином из високоразвијених земаља западне Европе, Италије, Шпаније, Белгије. Ми сада знамо ко ће нам долазити до краја идуће године, што је најбољи показатељ какав рејтинг заузима наша васкуларна хирургија у Европи", нагласио је декан  Давидовић.