Драматичан пад подршке грађана Србије чланству у ЕУ

Када је Србија пре деценију званично постала кандидат за чланство у Европској унији, оптимизам је владао са обе стране стола. Врата у Бриселу, предвиђало се, требало је да се убрзо отворе. Ипак, уместо места за столом десети рођендан статуса кандидата Србије обележава драстичан пад подршке придруживању Унији.

Према подацима Ипсоса, на референдуму би за улазак у Унију гласало само 35 одсто грађана, док би 44 одсто било против.

"Ово сада нам говори да грађани желе да виде крај тог процеса или неке промене. То може да се промени, али сада су грађани, чини ми се, осетљивији на све ове захтеве, притиске за неке услове које Србија треба да испуни, али слабо се објашњава да су то услови који важе за све", каже Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику.

Управо у притисцима који стижу из Брисела, а тичу се увођења санкција Русији, аналитичари виде главни узрок у заокрету става грађана.

"Мислим да ће све док тај сукоб траје и на начин како се према њему односе западни центри моћи бити кључни критеријум, при чему треба рећи да став према томе не одређује остварење нашег крајњег циља и ми ако заузмемо став према томе и ако дођемо на ту страну која нам се сугерише и за коју се врши притисак, то не значи да не отпадају они услови које имамо од раније и који стоје", сматра Зоран Миливојевић, дипломата.

У кључне услове Европска унија убраја реформе у области владавине права, унапређење слободе медија, људских права и решење питања Косова и Метохије.

"Србија не одустаје од тог циља, али остају и услови, услови који се косе са њеним државним и националним интересима и ја лично мислим да је питање државног и националног интереса значајније од онога што бисмо ми могли да добијемо уласком у ЕУ. Знате, одрицање од територије и још нешто слично томе је ипак захтев који тешко може бити прихватљив", поручује Миливојевић.

Прихватљиво би било, сагласни су саговорници, да Брисел предузме конкретне кораке – понуди тачан датум уласка, дâ зелено светло за отварање преосталих кластера и подстакне нормализацију односа са Приштином.

"Ја не сумњам да све то може да се брзо промени, јер, рецимо, навешћу пример Хрватске – 2011. је само 22 одсто грађана било за улазак Хрватске у ЕУ, а две године касније на референдуму гласало је 66 одсто", наводи Грубјешићева.

Највећу подршку придруживању грађани Србије показали су неколико месеци након одржавања Песме Евровизије у Београду и у години када је Европска унија укинула визе за српске држављане – чак 74 одсто испитаника 2009. године било је за улазак Србије у Унију.