Ни плата од 1.000 евра не мотивише младе да посао потраже на фарми

Са годишњом производњом од 135.000 литара млека и 70 крава, од чега је у систему муже 50, породица Прохаска спада у ред већих фармера у Орловату. У овој породици посао је подељен – жене су задужене за фарму, а мушкарци за производњу хране.

Љубинка Прохаска Орловат објаснила је за РТС како изгледа један радни дан.

"Устајање у пола четири, па увече кад се сав посао заврши, буде некад да се краве теле и пола 12, ето толико – од ујутро до увече, од јутра до мрака. Посао смо тако поделили што свако зна шта треба да се ради. Ко стигне, шта – то ради, нема ово је моје, ово је твоје. Снајка ради, ја радим, шта треба настављамо. Син ради на њиви, а ми код куће", каже Љубинка Прохаска Орловат.

Љубинкина снаха Тања све до удаје живела је у Зрењанину, а веома брзо се прилагодила сеоским условима живота.

"Ја и поред три факултета морам да радим. Значи, штала ме чека, краве ме чекају, радим све оно што раде запослене мајке у граду, али и далеко више од тог", рекла је Тања Прохаска Орловат.

Каже да је тешко, али да у комбинацији са бакама то иде лакше.

Бројни су проблеми у овој производњи, а са сложним радом све се лакше превазилази.

"Тренутно обрађујемо око 170 хектара земље. Највећи проблем нам је радна снага код куће код крава, око њих. Тренутно не може да се нађе, нема радне снаге и до 1.000 евра иде месечна плата, али џабе, неће нико да овај посао ради", каже Мирослав Прохаска Орловат.

Истиче да је сточарство тежак посао, да се ради "од јутра до сутра", и празницима, и недељом.

Међутим, каже да није погрешио што је остао на селу.

"Нисам погрешио и никада се не једем, ја ово волим да радим и ово из љубави радим. Да не радим из љубави, ко зна, можда бих и ја живео у граду, живео од социјале", каже Мирослав Прохаска Орловат.

Село сликара Уроша Предића са око 1.500 становника, располаже са сточним фондом од 800 говеда. Готово да нема куће која се не бави овом производњом.