Како су се пилоти снашли у олуји која је погодила Европу и шта значи "краба" слетање

Протеклог викенда са севера Европе стигле су драматичне слике снажне олује која је чупала дрвеће, оставила на милионе становника без струје, у петак је обустављен железнички саобраћај а школе су затворене. Олуја је направила хаос у ваздушном саобраћају и отказано је на стотине летова. О каквим олујама је реч, одакле су се створиле у деловима Европе за које нису својствене и колико су такве олује опасне за ваздушни саобраћај?

Климатолог Владимир Ђурђевић је рекао гостујући у Јутарњем програму да је реч о врло интензивним вантропским циклонима, и то су циклони који нормално прелазе преко северне Земљине хемисфере, али оваква јачина тих циклона није скоро забележена у Европи, она је пре свега карактеристична углавном за Северну Америку.

"Последња олуја овог интензитета била је седамдесетих година и у том смислу ово је изненађење или преседан како олује изгледају у Европи", навео је Ђурђевић.

Према његовим речима, ова олуја је била предвиђена, неколико дана раније се видело да олуја долази, а енглеска метеоролошка служба је чак била издала и црвено упозорење, а они су познати да не издају често црвена упозорења.

Додао је да имамо нову олују изнад Енглеске, која је такође прогнозирана, а очекује се и да после ње дође и трећа олуја, што је уобичајено да иду три заредом.

У олуји су страдали и људи и објекти, а посебно је био угрожен авио-саобраћај. Свима је застао дах док смо гледали авионе који круже и не могу да слете.

Петар Миросављевић, продекан за студије Сабраћајног факултета у Београду, истакао је да је ваздушни саобраћај тимски рад и додао је да су наши пилоти веома обучени што се могло видети на снимку како је упркос олуји српски пилот успео да без проблема приземљи авион.

"Комплетна екипа, укључујући инжењере и пилота, укључујући комплетну припрему авиона и одржавање авиона заслужан је за успех који смо видели. Успех приземљења авиона није појединачан, већ успех српског ваздухопловства и приступ школовању у ваздухопловству", истакао је Миросављевић.

Јачина бочног ветра  

Како је рекао, постоји пропис да приликом слетања не сме да буде бочна јачина ветра већа од 40 километара на сат јер се у комерцијалном ваздушном саобраћају захтева да се обезбеди бар 95 одсто слетања, односно да ви путнику који је купио карту гарантујете да ће доћи на дестинацију у време летења, што је озбиљна обавеза која захтева озбиљну припрему. 

Објаснио је да постоји више метода слетања са бочним ветром. "То није ништа опасно, људи су утренирани, а веома важан је симулатор летења у обуци студената. Постоји 'краба' слетање – окренули сте нос авиона у ветар и бочно слећете ка писти", навео је.

Додајући да је на аеродромима у Тивту, Подгорици или Нишу било озбиљних метеоролошких ситуација, па су се наши пилоти и уживо сретали са таквим ситуацијама, а не само у симулатору.

Протеклих дана Немачку су погодиле три олује ураганске јачине, при чему је ветар ишао и до 170 километара на час. Било је људских жртава, а причињена је велика материјална штета, једна најјачих олуја у последњих 15 година, јавља извештач РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

"Све три олује су рушиле дрвеће, дошло је до прекида струје и прекида у железничком и ваздушном саобраћају", навео је Радичевић.

Ђурђевић је објаснио да је припрема за олују озбиљна и да обухвата више служби, а треба доћи и до грађана који морају да схвате озбиљност ситуације.

"На крају не могу људе да вуку за руке да напусте своје домове, ако је то неопходно", навео је климатолог, додајући да грађани обично не схвате озбиљно упозорења, због чега долази до трагедија.