Која је разлика између ознака "употребљиво до" и "најбоље употребити до"

Ни становници Европске уније, ни Србије не разумеју довољно разлику између ознака "употребљиво до" и "најбоље употребити до" због чега велике количине хране, поготово у домаћинству, бивају бачене.

Ознака "употребљиво до" користи се код лако кварљивих намирница, које би након датума који је назначен на паковању могле да буду штетне по здравље људи.

"Пре истека рока трајања добро је да такве производе подвргнемо поступку конзервисања било применом повишених температура, неком кулинарском обрадом или да се такви производи замрзну. То су свеже месо, свежа риба, свежи сиреви, млечни производи, јаја...", наводи Тања Петровић, редовни професор на Пољопривредном факултету у Земуну.

С друге стране, ознака "најбоље употребити до" користи се код производа који могу да стоје од неколико месеци до неколико година.

"То су производи који су знатно стабилнији. Овом одредницом произвођач гарантује минимални период у којем производ има врхунски квалитет и безбедност. Након истека тог рока трајања 'најбоље употребити до' практично то не значи да следећег дана тај производ постаје небезбедан. Он није небезбедан него може код таквих производа доћи до пада квалитета", додаје Тања Петровић.

Савет је да се таква храна након истека рока прегледа и проба. Ако нема промена у укусу и мирису, а има, рецимо, у боји или хрскавости, може без страха да се користи.

Према проценама, у Србији се годишње баци око 300.000 тона хране.

"Извештаји програма за заштиту животне средине УН показују да се Србија налази изнад светског просека по количини отпада од хране која настаје у домаћинствима. Годишње по глави становника у Србији настане 83 килограма отпада од хране, што је девет килограма више по глави становника од светског просека, а невероватних 50 килограма више у односу на Русију, која се налази на врху земаља у Европи које имају најмање отпада од хране", истиче Исидора Шмигић, сарадница за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

Циљ је преполовити количину бачене хране 

Како се у производњи хране троше ресурси који су ограничени и вредни у Европској унији би, у складу са циљевима одрживог развоја УН, све чланице до 2030. требало да преполове количину бачене хране.

"Сва храна коју бацимо је губитак наш лични, губитак за нашу државу и оно што је важно је загађење које та бачена храна генерише. Ми када бацимо храну доприносимо загађању земљишта, ваздуха и воде јер уништена храна емитује на глобалном нивоу осам посто укупних гасова са ефектом стаклене баште који онда посредно доводе до климатских промена и отежавају узгој нове здраве хране", напомиње менаџер пројекта Жељко Митковски из Фонадације "Ана и Владе Дивац".

Како ће тачно изгледати реформа означавања рока трајања хране у ЕУ још се не зна, али постоји неколико предлога. Од тога да рок употребе на лако кварљивим производима буде наведен црвеном, а на трајнијим зеленом бојом, до тога да се са суве тестенине, чајева, кафе, зачина, пиринча, рок употпуности уклони.

Не постоји правни оквир за донирање хране 

Осим измена на декларацијама количина хране која завршава на смећу може да се смањи и донирањем намирница које су пред истеком рока. Донатори у многим земљама имају олакшице када то раде, али не и у Србији.

"Морамо да успоставимо један правни оквир. Да успоставимо одговорности. Одговорност онога ко донира храну, одговорност посредника, пре свега, то су банке хране и хуманитарне организације и да обезбедимо адекватан ниво информација онима који су примаоци те донације. Други аспект су и пореске олакшице да произвођачима и субјектима који стављају ту храну у промет порески олакшамо да се тај ПДВ изузме или други начин на оно што је донирање. Морамо да промовишемо систем донирања и он мора бити више заступљен код нас", указује Бранислав Ракетић, шеф Одсека за декларисање хране у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Анализе показују да би се донације хране у Србији повећале за 160 милиона динара – на 700 милиона годишње, уколико би се укинуо ПДВ на донацију, јер је сада и даље јефтиније бацити него поклонити намирнице.