Прве комшије шире нуклеарне електране, у Србији закон стар 30 година блокира изградњу

Мађарска нуклерка "Пакш" је само педесет километара од наше границе. Сада има четири блока, а наше комшије најављују да ће већ следеће године са Русима почети градњу два нова. Србија је заинтересвана за пет, десет или 15 одсто удела, потврдио је председник Вучић. Развој нуклерне енергије у земљи кочи мораторијум о градњи нуклеарки из 1989.

"Сматрам да је то Закон који треба одмах укинути, не због тога што би ми градили нуклерну електрану. Најмања нуклерна електрана ове савремене генерације кошта између седам и осам милијади евра. То је за Србију немогуће. Међутим, већ 30 година од доношења тог Закона на београдским високим школама не изучавају се нуклеарне технологије. Нису то стручњаци који треба да граде, него су то стручњаци за заштиту од зрачења", објашњава научни саветник у ЈП "Нуклеарни објекти Србије" Илија Плећаш.

Од 443 нуклеарке у свету, готово трећина је на територији Европе, у Америци 93. У току је градња нових - највише у Кини чак 16. А Француска је ослоњена на производњу струје из нуклеарки.

Србија је окружена нуклеарним реакторима на 50 до 400 километара - поред мађарских, бугарских и румунских, ту је и хрватско-словеначки "Кршко". Сви планирају градњу нових, а евентуалним учешћем у тим пословима наша земља би обезбедила и стратешку резерву струје ван граница.

"То су начини како се изборити са неким екстремним ситуацијама, обично су то ситуације несташица електричне енергије или овакве ситуације када имамо превелике цене па интервенцијом државе делујемо на тржиште", наводи руководилац за енергетику и ресурсе у "Дилојту" Жељко Марковић.

Научници истичу да су нуклеарни објекти пројектовани да издрже најразорније земљотресе, поплаве и удар авиона. А њихова безбедност као и складиштење нуклеарног отпада контролишу се симулирањем акцидента, такозваним "стрес тестовима издржљивости". 

"Без обзира што се десио и Ченобиљ и Фукушима, то су два акцидента која су се десила због човекове грешке, не због грешке технике. Данас су нуклерне електране, те четврте генерације, апсолутно безбедене и у скали опасности нуклерана је последња", истиче Плећаш.

А како РТС сазнаје и Одбор за енергетику Српске академије наука и уметности упутио је Влади докумет о одрживим енергетским изворима са препорукама. Наводе, нуклеану енергију не треба одбацивати унапред, већ је размотрити на основу научних чињеница.