Маме у административном вртлогу, шта могу да очекују породице са новим чланом

Татјана Мацура каже да су последње Измене закона усвојене у јулу ове године и да се неке тичу одлука Уставног суда које су на неки начин погурале да дође до Измена закона, а односе се на минималне накнаде за породиљско одсуство,  да свака мама има приходе у висини републичког минималца.

"Једна од битних измена је да мајке које су родиле дете са инвалидитетом неће морати да бирају између накнаде које оне остварују и накнаде на које има право њихово дете", навела је Мацура.

Према њеним речима, трећа измена тиче се пољопривредних осигураница које су имале неправедно висок праг да би оствариле пуну накнаду за породиљско, тако да је њима период од 24 месеца смањен на 18 месеци и сада су у рангу као и све друге мајке.

Додала је да је измењено правило и у вези са женама које имају висока примања, померена је граница са три просечне зараде, колико максимално те жене могу да примају на породиљском, на пет просечних зарада, чиме се што је могуће мање врши дискриминација међу женама које имају висока примања.

"Ми, нажалост, имамо закон који није усклађен са законима на нивоу ЕУ, и постоје још неке одредбе које би могле да се мењају, а то је број месеци који улази у обрачун накнаде за породиљско који је код нас још увек висок и износи 18 месеци, док је пракса у ЕУ и чему ми тежимо да тај праг буде 12 месеци", навела је Мацура.

Напомиње да је остао нејасно питање жена за дужи период неге детета и за њих би требало да се обезбеди да примају минималну зараду као за време породиљског одсуства.

"Овим законом су вишеструко дискриминисане жене које самостално обављају делатности. Без обриза што је овај закон бољи у односу на претходни, јер су препознате жене на повременим и привременим пословима, као и жене које самостално обављају делатности, али их није препознао на прави начин, тако да и оне трпе последице овог закона", нагласила је председница Удружења "Маме су закон".

Већи део буџетског колача за породицу 

Додаје да у региону имамо државе које одвајају велики део БДП-а у сврху пронаталитетних политика, што у Србији то још увек није случај.

"Можемо да се угледамо на њих, да се већи део колача буџетског за права породице. Основни проблем је што је овај закон ставио на породице са троје и четворо деце, а ми имамо проблем са породицама које чекају тек прво или друго дете", каже Мацура.

Објаснила је да оно што се колоквијално назива породиљско одсуство подељено је на два дела – породиљско одуство и период неге детете.

"У периоду породиљског одуства мајка може да прима зараду која није мања од републичког минималца, а што се тиче периода за негу детета ту се узима просек њених примања за период од 18 месеци примања", истакла је.

Највећи проблем је што жене, како каже саговорница РТС-а, у најпродуктивнијем периоду тешко долазе до сталног посла и тешко им је да дођу до пуне накнаде зараде, јер немају довољан број месеци који улази у обрачун зараде.

"Значајно је што су подигнуте једнократне накнаде за прво, друго, треће и четврто дете, али то није довољно", каже Мацура и апелује на надлежне да узму у обзир и поменуте ставке.

Навела је да је покренута акцију "И предузетнице су маме", да оне жене које не живе на терет буџета могу да се остваре у тој улози, ако то желе, без потешкоћа.

"Породица је на првом месту великих речи, великих политичара, али у пракси не изгледа баш тако. Треба се посаветовати са пронаталним демографима како би се установило шта може да се учини у тој области", рекла је Мацура.