Зашто багремов мед кошта као суво злато – за килограм потребно 1.800 динара

Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић истиче да је ове године било доста измрзавања и да је на добром делу територије Србије багрем измрзао.

Наводи да су залихе прошле године извезли, јер је цена скочила на светском тржишту, а да и оно мало што је прикупљено ове године углавном иде у извоз, пре свега у Европску унију.

"Због тога мало меда остане код нас. Ми имамо доста фалсификата меда на тржишту. Недавно је држава спровела велику акцију којом је знатно смањен проценат фалсификата, али још увек их има", упозорава Живадиновић.

Каже да и данас у продавницама може да се нађе фалсификовани мед који кошта од 500 до 800 динара.

"Само сунцокретова паша дала добар принос"

Није само у Србији несташица багремовог меда. Чак је једна од ретких земаља која уопште има тог меда на тржишту.

"Хрватска и Бугарска га немају скоро уопште. Било је нешто у Румунији, Мађарској, код нас и то је то", наводи Живадиновић.

Каже да је багремов мед најцењенији и најтраженији на свету, јер западна култура традиционално воли светли мед, а и због свог неутралног укуса и мириса – нема арому која појединим људима не прија. 

Живадиновић истиче да се ни са мањим приносом и већом ценом пчелари неће обогатити, јер имају велике проблеме.

"Ова година је била јако лоша. Само је сунцокретова паша дала добар принос, све остале су подбациле", каже Живадиновић.

"Више се исплати продаја фалсификованог меда"

Наглашава да је велики проблем на тржишту и то што се мало меда прода у продавницама, јер људи немају поверења у његов квалитет.

"Зато смо се потрудили да направимо погон који ће пласирати мед наших чланова. Направили смо један стандард квалитета, добру пчеларску праксу и само такви пчелари могу да ставе свој мед у тегле које смо направили за наше чланове", каже Живадиновић.

Каже да су свим трговинским ланцима у Србији понудили свој мед, али да их је велика већина одбила.

"Све док има доста фалсификата на тржишту, њима се више исплати да продају фалсификате. На тржишту је 2006. године било чак 90 одсто фалсификата, и тада смо покренули једну велику акцију борбе против тога, ишли смо и код председника Владе. Направљен је стручни тим који се тиме бавио и спуштено је на неких 30 до 35 одсто, како је и данас", наводи Живадиновић.

Ипак, каже да казне нису адекватне, па се десило да је фирма из околине Смедерева ухваћена да фалсификује мед, да је затворена, али мед није повучен са тржишта.

"Имамо и фирму из Батајнице која пласира такозвани пекарски мед по продавницама. У контроли је установљено како тај мед није добар и исписане су казне, али тај мед није исправан по законским одредбама, по ономе што пише на декларацији. Не може пекарски мед бити од багрема или са ливаде. То по закону не сме да се пише, а они пишу", објашњава Живадиновић.

Упозорава да фалсификовани мед може да буде и штетан за потрошаче, али каже и да фалсификатори повремено мењају своје методе израде.

"Заиста свега има на тржишту. Ми се против тога боримо, али немамо подршку продавница да тај мед дође до потрошача и зато већина иде у иностранство, што је трагедија, али тако је како је", закључује Живадиновић.