Најхуманија башта у Србији – органско поврће за децу оболелу од рака

Најквалитетније, органско, потпуно природно и непрскано воће и поврће (парадајз, краставац, паприка, тиквице, бундева, батат, броколи, карфиол, кромпир, цвекла, шаргарепа, јабуке, купус, лубеница и диња, блитва и зачинско биље) узгајаће се на 50 ари за потребе снабдевања Нурдор "Родитељских кућа", у којима бораве деца оболела од малигних болести.

Дарко Шијакинић, оснивач удружења "Башта може свашта", који је као дете победио рак, објашњава да је млади тим стручњака, уз подршку Нурдора, покренуо хуманитарни пројекат "Ми садимо живот", у којем ће се све поврће узгајано на нових 50 ари "Органелиног" имања донирати деци оболелој од рака и њиховим родитељима који бораве у родитељским кућама.

Гост Јутарњег програма наводи да се идеја о покретању хуманитарне фарме на којој ће се гајити најквалитетније, органско, потпуно природно и непрскано воће и поврће за децу која болују од рака појавила пре неколико година.

"Идеја је настала пре неких пет година, када сам се прикључио тиму 'Органеле'. Власник је негде кроз разговор провукао да има идеју коју би желео да спроведе у дело, али да просто не зна коме би могли да упутимо такав вид помоћи. Ја сам се наравно надовезао на моју животну причу и с обзиром на болест коју сам победио пре 15 година, договорили смо се да Нурдор буде тај који ће примити такав вид помоћи, односно деца оболела од малигних болести која бораве у родитељским кућама", објашњава Шијакинић.

Како каже, органска производња веома је скупа и захтева велика улагања а у обрађивању земље и узгоју воћа и поврћа учествују људи из "Органеле", али и волонтери.

"У току је волонтерски камп преко Младих истраживача Србије где су дивних десетак људи тренутно на имању. Заједно радимо на имању и стварамо. Направили смо анкету у кућама где су смештени родитељи и деца и они су нам рекли шта им је најпотребније од намирница. Посадили смо боранију, грашак, спанаћ, блитву, парадајз, краставац, паприку, тиквице...", објашњава Шијакинић.

"Инфраструктура стара скоро 200 година, потребна улагања"

С обзиром на то да је инфраструктура на имању стара скоро 200 година, потребна су, како каже, улагања како би сви процеси у "башти супермоћи" могли несметано да функционишу. Ово подразумева ограђивање земљишта, крчење пута и пролаза, обезбеђивање система за наводњавање, механизацију, саднице и инфраструктуру око саме баште.

"Нама је заиста потребна помоћ на имању јер је сама органска производња заиста скупа и захтева пуно улагања и свега. Инфраструктура на самом имању је доста стара и оно што је најбитније јесте да би сви ти дивни људи дошли да волонтирају – морамо да их негде сместимо и зато нам је инфраструктура јако неопходна као и објекат у којем би боравили", наводи Шијакинић. 

Додаје да је из тог разлога покренута онлајн кампања за прикупљање новца како би од донација изградили бунгалове за волонтере у Ваљевској Каменици.

Како каже, свако ко жели да дâ свој допринос на овом хуманом имању моћи ће да се пријави, да дође у Каменицу и ту борави онолико дана колико жели.

"Заједно можемо много"

Тамара Кларић из Нурдора, која је пре три и по године организовала пешачке туре од 250 километара за ново хемато-онколошко одељење дечје клинике у Нишу, наводи за РТС да је циљ којем теже заиста велик и важан и да свако може да допринесе бар мало да би се што брже дошло до њега.

"Свако од нас може да дâ мало да би направио велику разлику. Оно на шта ми скрећемо пажњу јесте да нама није потребан огроман допринос сваког појединца и не треба људи да мисле када желе да ураде неко добро дело – да морају да ураде нешто преко својих могућности. Напротив, нама је потребан велики број људи који ће дати од себе онолико колико може и онда на тај начин заиста правимо много велике и заиста важне ствари заједно", наводи Кларићева.