Ристић: Видовдан је завет слободарству, непокору и родољубљу

Видовдан представља етичку и историјску вододелинцу на период пре Видовдана 1389. године и после тог датума, рекао је гостујући у Јутарњем програму историчар Дејан Ристић.

"Видовдан је пребогат историјским, традицијским, митским, у питању је не само још једна од битака између хришћана и муслимана, Срба и Турака Османлија, то је прворазредно идентитетско место у историји српког народа. Косовска битка, кнез Лазар, ратници и племићи уткани су у  биће српског народа", нагласио је Ристић.

Тешко је са сигурношћу одвојити оно што је легенда и оно што је истина о догађајима тог дана, а једна од тих недоумица је и чија се војска прва повукла са бојног поља.

"То је тешко рећи, али се зна да су се обе војске повукле са бојишта тог поподнева због великих губитака. Смртно су страдали и кнез Лазар и Мурат Први, што је ретко и у историји ратовања да и један и други војсковођа страда током битке. С друге стране, Прва косовска битка, а тако је називамо да би је разликовала од друге, која се одиграла 1448. године, није  била само пука битка, већ сукоб две цивилизације и поимања света и због тога је она значајна не само за нашу историју и историју балканских народа већ и за европску историју", рекао је историчар.

Ристић каже, да када је реч о историјским изворима, најстарији сачувани писани извор потиче од једног руског монаха који је био у делегацији кијевске митрополије, која се кретала ка Цариграду и задржала се на обалама Црног мора, који извештава да је до њих стигла вест о бици и да су страдали и кнез Лазар и Мурат Први.

"Што се тиче наших историјских извора, имамо два писма босанског бана и српског краља Твртка Првог Великог, које неколико недеља касније упућује Трогирцима и Фирентинцима и извештава их да се битка догодила, да је била победа и да је страдао Мурат Први", рекао је Ристић.

Када говоримо о издаји, ње није било у Првој косовској битки 1389. године, каже Ристић, али је било у Другој косовској битки 1448. године од стране Бранковића, односно деспота Ђорђа.

У неким историјским догађајима који су се касније догодили стварно се учитава намера попут Сарајевског атентата 1914. године, као и доношење Видовданског устава 1919. године, сматра Ристић, док за неке историчари нису сигурни да ли су рађени са намером попут изручења Слободна Милошевића Хашком трибуналу, која се десила 28. јуна, јер је то био последњи рок за његово изручење.

"Сарајевска посета Франца Фердинанда јесте била плански организована баш на Видовдан како би била провокација и Видовдански устав из 1919. године донет је као први устав заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, такође, плански како би се акцентовало, како се то тада доживљавало, опште јужнословенско јунаштво", објашњава Ристић.

Српски народ је кроз историју више пута показао да се свесно жртвује за идеале, што је доста ретко у европској историји и зато Видовдан 1389. представља непресахло извориште родољубља, слободарства, независности и непокора.

"Видовдан није само историјски догађај већ има значајну симболику која се транспортује кроз векове,  као врхунац једног вредносног система српског народа", истиче Ристић.

Историчар подсећа и да ове године обележавамо неколико значајних датума. Навршава се 700 година од завршетка изградње Грачанице, последње величанствене задужбине краља Стефана Уроша Другог Милутина, а такође се обележава и 650 година од Маричке битке и смрти последњег Немањића.

"То све указује да располажемо пребогатим културним наслеђем на Косову и Метохији и показује да тај простор јесте угаони камен српског националног идентитета. Ово је дан за понос и захвалност због жртве која је дата и важно је да схватимо да нам је на тај дан са Косова поља послата порука коју треба да знамо да прочитамо и разумемо, а то је завет слободарству, непокору и родољубљу као истинским вредностима", рекао је за РТС историчар Дејан Ристић.