Студеница у знаку обележавња седам векова од смрти краља Милутина

Средњовековна немањићка задужбина Студеница, један је од најзначајнијих српских манастира. Та највећа и најбогатија српска лавра, коју народ назива мајком цркава у Србији, у знаку је обележавња седам векова од упокојења краља Милутина, праунука оснивача задужбине Стефана Немање.

У манастирском комплексу Студенице највећи грађевински подухвати урађени су крајем 12. столећа. Сликарство Богородичиног храма из раног је 13. века. То се везује за период живота оснивача династије Немањића, Стефана Немање и игумана Манастра Саве Немањића.

Краљ Милутин своме народу и отечеству даривао је 40 велелепних храмова. У студеничком манастирском комплексу подигао је малу цркву посвећену Богородичиним родитељима светитељима Јоакиму и Ани.

За живописање тог храма ангажовао је највеће сликаре тога доба. Украсили су је изузетно вредник живописом, који је и допринео да Студеница буде део историје и културе света.

"Знамо колико је он познат и моћан био као владар и као ктитор у целом хришћанском свету, можемо да видимо колико је он имао смерности и поштовања према свом светом претку. Он подиже своју цркву као један бисер и у архитектонском и сликарском смислу", истиче Александар Бојовић, историчар уметности.

Студеничко братство и Српска православна црква су 2014. обележили седам векова трајања задужбине краља Милутина.

"Милутинова краљева црква у Студеници иако веома малих пропорција и споља се не примећује толико у нашем манастирском коплексу, она је по значају живописа једна од најзначајнијих грађевина српског средњег века. Јубиларна година – 700 година од упокојења Светог краља и завршетка Грачанице. Ми смо обележили тај јубилеј издавањем монографије о Краљевој цркви", Тихон Ракићевић, теолог и игуман Манастира Студенице.

Да Немањићка задужбина подно Радочеле надомак Ушћа, блиста сјајем времена када је била и подигнута 1321, постараће се стручњаци службе споменичке баштине Србије, који ће радити на заштити архитектуре Цркве краља Милутина.