Још увек непозната судбина више од 10.000 несталих на просторима бивше Југославије

За председника Радне групе изабрана је министарка за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Дарија Кисић Тепавчевић, која је истакла да је иницијативу о доношењу тог закона покренула Координација српских удружења породица несталих, убијених или погинулих са простора бивше Југославије.

Нагласила је да је ту иницијативу подржао председник Србије Александар Вучић, који је дао предлог да се крене у израду закона.

Према њеним речима, догађаји деведестих година прошлог века нажалост обележила су друштвена дешавања у земљама Западног Балкана које су оставиле трајне последице на животе људи који се осећају и данас, а велики број лица који се воде као нестала по престанку оружаних сукоба са правом се сматрају једном од најтрагичнијих последица.

Кисић Тепавчевић је оценила и да би доношење закона регулисало проблематику несталих на системски, свеобухватан и мултидисциплинаран начин.

"Закон нам је потребан имајући у виду да до сада правни поредак Србије није регулисао проблематику несталих лица, односно није била препозната категорија принудно несталог лица као жртве, нити по том основу права породица принудно несталих, нити страдања цивила која су се догодила у време оружаних сукоба", указала је министарка.

Захвалила је министрима Владе Србије, државним институцијама, невладиним организацијама, Међународном комитету Црвеног крста, УНДП-у који ће подржати иницијативу за израду тог закона.

За заменика председника Радне групе постављен је Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије. Он је навео да ће предстојећи период искористити да се спроведу све активности како би на јесен закон могао да уђе у скупштинску процедуру.

Највећи број несталих на Косову и Метохији

"Ово је комплексан закон, треба да обухвати много тога што је атипично", казао је Одаловић и навео да према евиденцији Међународног комитета Цреног крста 35.021 особа се воде од краја оружаних сукоба као нестала лица, а да се на данашњи дан 10.006 особа води као нестало.

Одаловић је подсетио да је Србија имала само један период сукоба на својој територији, 1999. године, када је било НАТО бомбардовање.

"Наша јужна покрајина, Косово и Метохија, најбруталније је била нападнута и тамо имамо највећи број несталих лица, како у периоду током бомбардовања, тако и у периоду после тога", казао је Одаловић.

Координатор активности Радне групе биће председник Управног одбора Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач, који је навео да је доста породица несталих лица упознао.

"Они и данас чекају, неки и по 20 година, и још увек верују да ће им се њихови најмилији вратити. Ово је сада питање када ће се признати статус жртве породицама, када ће се ово друштво солидарно односити према њима и када ће се стварно прећи са речи на дела", истакао је Пјевач.

Подсећајући да се сада тражи више од 10.000 несталих, од чега је више од 4.000 српске националности, Пјевач каже да ће бити тешко их пронаћи с обзиром да је доста времена прошло, трагови су заметнути, а поједини сведоци су умрли.