Кристина и Тамара биле су студенти генерације, а данас свакодневно силазе у рударске јаме

Другачије од већине вршњакиња свакодневно су под заштитном опремом – гумене чизме, шлем и на њему лампа. Уместо рада у топлим канцеларијама у јаму рудника одлазе мрачним ходницима. Ходају кроз воду, блато. Кристина је као рударски инжењер–приправник запослена у служби јамског одржавања.

"Не интересује ме строго канцеларијски посао. Значи, да је увек нека акција, да се увек нешто ради, да увек имају неки нови изазови, неки нови проблеми које треба решити. Занимљиво је рецимо што овде у фирми тренутно и момак и ја радимо и можда је то пресудило", каже Кристина Урошевић, рударски инжењер.

Завршиле су Рударско-геолошки факултет у Београду где су биле студенти генерације.

"Ја сам донекле знала када сам уписала овај факултет да ће то тако бити. Међутим, некако је другачије када о томе размишљаш од онога шта те чека заправо кад кренеш. Сви су нас овде јако лепо прихватили то је чудно и њима наравно, сви се привикавамо једни на друге, мада све више и више девојака има у овом послу тако да рушимо предрасуде што би се рекло", истиче Тамара Богдановић, геолог.

И тако приче да жене у јами рудника доносе несрећу падају у воду. Иако је међу запосленима у руднику олова и цинка на планини Рудник око десет одсто жена, Тамара и Кристина су међу реткима које се са рударима свакодневно спуштају до великих дубина планине.

"Ја никад нисам то гледала као на нешто страшно, то је просто саставни део посла и тако се опходим према томе", наводи Тамара.

Тамара проналази нова рудна тела како би се продужио живот рудника. Стучност и знање критеријуми су будућих успеха, напомињу у фирми која промовише праве вредности и даје шансу младима.