Живи у контејнеру, не жели да буде ничији терет - пише књиге и шаље Вајбером

Владимир Којанић из Лапова рођен је са епилепсијом. У петом разреду основне школе је због болести прекинуо школовање и једину утеху налазио је у читању. Након 10 година уз помоћ пројекта ЕУ "Друга шанса", завршио је школу, али му се породична кућа урушила. Општина Лапово донирала је контејнер од 15 квадрата у коме живи са оцем, где је написао четири књиге, које ће ускоро изаћи из штампе.

У контејнеру се налазе два кревета, стари телевизор, сто на коме су књиге, и мала икона Светог Саве, од којих се Владимир не одваја. Лети је унутра 50 степени, а зими је хладно. Од огрева би се пластична кућа истопила, па су приморани да користе грејалицу.

Владимир је тренутно на привременим пословима у градској чистоћи. Највећи део онога што заради даје на лекове, поред урођене епилепсије, оболео је од астме и дијабетеса.

"Много плаћамо струју, штедимо, покушавамо да се загрејемо на друге начине, огрнемо се ћебетом или јорганом. Смрзавамо се", испричао је Владимир.

Владимир је вредан, не одбија ни један посао. Суграђани га воле и често зову када је помоћ потребна .

"Ја их зовем када имам нешто да радим - утовар дрва, истовар брашна, и када има и нема посла дајем им хлеб", каже Прекљушај Паљ, власник пекаре у Лапову.

Владимир каже да није социјални случај. "Ја могу и хоћу да радим, желим да живим од свог рада, не желим да будем ничији терет", рекао је он.

Акција за изградњу куће

Велику помоћ и подршку Којанићи имају од свештеника Горана Живковића, који је заједно са неколико суграђана покренуо акцију за изградњу њихове куће. Овом акцијом успели су да обезбеде нешто новца за грађевински материјал, али недовољно за изградњу куће у целости, с обзиром на то да треба платити и мајсторе.

"Упркос свим недаћама он се сналази, нашао је начин да се бави нечим важним, веома битним темама, није се предао него се увек бори", каже протонамесник Горан Живковић из Цркве Света Петка у Лапову.

Школу за одрасле у Баточини завршио је са одличним успехом, где је ишао пешице, упркос киши и снегу, а ове године је у Јагодини завршио средњу Електротехничку школу.

Анђелка Јанковић, професор српског језика ОШ "Свети Сава" у Баточини рекла је да је био веома вредан и марљив, желео је да напредује и настави школовање.

"Имам жељу пошто ме занима етнологија и историја да упишем Филозофски факултет - одсек историја, али због моје ситуације то је немогуће", каже Владимир.

Владимир, који нема лаптоп, ни компјутер, пише књиге тако што текст, фотографије и документе штампарији шаље преко Вајбера.

Захваљујући једној руској фирми у штампи су четири Којанићеве књиге, од којих ће прва, под називом "Братска љубав" изаћи из штампе до 20. октобра.