Како Срби разумеју поруке из Книна, расправа Дачића и Пуповца у емисији ОКО

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић, говорећи о одласку Бориса Милошевића у Книн, указао је да председник Хрватске Зоран Милановић данас рекао да је у Книну била прослава, а не комеморација.

"Без жеље за употребом тешких речи, мислим да је потребно добро промислити о овим питањима која се тичу српског народа у целини. И те важне одлуке се не доносе на такав начин да је реч о ставовима појединца или странке", навео је Дачић.

Упитао је шта су Срби тамо славили, шта су добили и шта ће добити?

"Да ли су Хрвати изменили вокабулар? Јесу ли рекли да је било етничко чишћење? Нису. Нити ће рећи. Тиме се покушало срушити српско јединство. Јер, ако Срби мисле другачије, онда таква важна одлука није смела на такав начин да се донесе", рекао је Дачић.

Наводи да је речено да се то ради у интересу Срба.

"Ако Срби треба да и иду на прославу 'Олује' да би им се увела струја, у каквој ми то земљи живимо", питао је Дачић. 

Сматра да долазак Милошевића у Книн није био потребан српском народу него Хрватској.

"Мене зову представници земаља које смо годинама убеђивали да не иду на прославу 'Олује' и кажу – како сада ми да не идемо, а представник Срба долази?", рекао је министар Дачић.

Колико је Срба данас у Книну 

Навео је да Хрвати желе клише, да се Београд осуђује због односа према Србима у Хрватској.

"Поруке које су се чуле данас нису биле другачије него претходних година", навео је Дачић.

Упитао је ко је данас градоначелник Книна и колико Срба живи тамо. Указао је на ситуацију у Глини, како и на то да у Смиљану више нема ниједног Србина.

"Да ли ми Срби сматрамо да је то било етнично чишћење? Нема шта ја да сматрам. То је попис становништва. Колико се Срба после вратило?", рекао је Дачић.

Упитао је и да ли Срби обележавају "Олују" као етничко чишћење, или учествују на прослави, и додао да је у томе разлика.

Одговарајући на питање да ли гест одласка српског представника у Книн може довести до тога да престану да се разбијају табле, Дачић је питао у чему ће они да направе прекретницу.

Која права да добију Срби у 21. веку, упитао је Дачић мислећи на струју. "О чему причамо, то је њихова обавеза", истакао је Дачић.

Подсетио је да је Колинда Грабар Китаровић са Вучићем о томе причала и да је Жигманов био код Вучића. "Све друго што је требало да ураде, ником ништа", рекао је Дачић.

"Ако треба да учествујемо у слављењу 'Олује' да би увели струју у село, да ли ће сада да процесуирају ратне злочинце, све је то могло да се деси на основу политичког договора са владајућем странком", сматра Дачић и додаје да је бесмислено надати се. 

Пуповац: Борис Милошевић ништа није славио 

Председник СДСС-а Милорад Пуповац одговорио је, гостујући у емисији Око, да га људи врло често питају како се осећа у различитим приликама и да он ретко одговара на таква питања јер зна шта је његова служба и мисија за коју се определио.

Пуповац је рекао да је посвећен ономе кроз шта су пролазили Срби у Хрватској, али и на простору целе Југославије.

"И када слушам како нам се деле лекције ко што су нам знали делити у различитим раздобљима, а посебно деведесетих, кад смо говорили да се то неће добро завршити, да се политике које је водио српски народ тада неће добро завршити и да ће се сручити најпре на Србе у Хрватској, неко би хтео све то поново да сручи на људе против Бориса Милошевића", рекао је Пуповац.

Упитао је зашто се Србима који су избегли није пружио избор и зашто им се отежава повратак.

"Знам кроз шта Србија пролази и кроз које се муке бори. Никоме не попујемо одавде. Ми се овде покушавамо изборити 2011-2012, када је зло ухватило маха, а неки људи у Србији су имали добре везе са тим злом. Ја нисам имао", рекао је Пуповац.

Навео је да се они боре зато што имају своје место у политичком животу Хрватске, да све оно што носе као терет буде расветљено, да се злочини казне и признају, да се одрже комеморације и да људи могу да живе достојанствено у својим срединама.

"Комеморативне праксе сећања и обележавање морају се одмакнути од рата и произвођења рата свакодневног. То би моја препорука била и хрватској и српској политици. Сећање да, комеморација да, али не ратовање ни сећањем ни комеморацијом", навео је Пуповац.

Први корак на коме се не сме стати

Додаје да је први пут разговарано о томе шта се догодило, какве су српске жртве и страдања и шта се очекује.

"Направљен је први корак. На њему се не сме стати. Ово је као тесто које сте умесили и које се још треба месити", навео је Пуповац.

Рекао је да Борис Милошевић данас ништа "није славио ни легитимизирао".

"Легитимизирали су они који нашим људима нису оставили могућност избора", навео је Пуповац и рекао да њихово сатанизовање по медијима представља најгори однос који постоји.

Наводи да би требало признати и чути, без обзира на то да ли је речено све што је неко очекивао, да је данас у Книну речено нешто што толико дуго није нико говорио на том месту и да се одмакло од ратне реторике колико је могуће и да би он волео да се то настави.

"Ако је направљена грешка, ми знамо да ћемо је платити. А шта ако нисмо направили грешку, хоће ли нам неко рећи – извините, браћо", упитао је Пуповац.

Пуповац је рекао да не потцењује ништа што је направљено са српске стране, али да је неопходно да се закопају ровови у последњих десет година. 

"Да постоји дан када су Србија и Хрватска поптисале важан споразум за хрватско-српске односе и да се земље врате да граде, да се врате на смиривање односа", каже Пуповац.

"Ја мислим да је у међусобној комуникацији најбоље да наставимо разговоре са партнерима у Хрватској да се наративи мењају, да се ствара говор који неће вређати успомене и могућност озбиљног помирења између Србије и Хрватске", рекао је Пуповац.

Различите реакције на потез Милошевића 

Социолог Петар Лађевић је рекао да има разумевања за одлазак Бориса Милошевића у Книн и да то сматра нечим што је аутономна одлука српских организација у Хрватској.

Рекао је да они размишљају о томе шта је у њиховом најбољем интересу, да би остварили њихова права и онај део задовољења потреба српског становништва, да би се о српским жртвама коначно говорило да пуним пијететом.

Каже и да у последњим годинама дијалог постоји, и да када је реч о мањинској политици, онај ко жели да буде успешан, мора да сарађује с властима. 

Историчар Миле Бјелајац, с друге стране, сматра да Милошевићу није било место у Книну јер тамо није била комеморација него прослава.

Наводи да је он лично, али и као историчар, често говорио да "Олуја" није била потребна, осим због циља да се Срби протерају.

"Ми историчари памтимо дуже или имамо дубље читалачко искуство и гледамо различите судбине помирења на Балкану, пратимо шта су трендови који су доводили мир у опасност. Пратимо производњу свести која ће довести кроз масовне фрустрације до онога што нико не би желео", каже Бјелајац.

Према његовим речима, проблем је како направити неку врсту заједничке историје за овај простор која се неће допадати свима, али да се може квалитетно надићи оно што имамо данас – као ломљење ћириличних табли – а то је израз опште фрустрације, "та застава независности није донела оно чему су се надали".