Одлазак младих у свет Србију годишње кошта више од милијарду евра

Истраживање Института за развој и иновације показало је да одлазак младих у иностранство Србију годишње кошта и до две милијарде евра. Најдиректнији губитак мери се средствима уложеним у њихово образовање.

Школовање једног лекара кошта око 55.000 евра. Четворогодишње студије коштају 30.000 евра, а средњошколско образовање 10.000 мање.

"Када бисмо све ове резултате које смо добили појединачно помножили са неким просечним бројем људи који одлазе из Србије, дошли бисмо до резултата да, по основу губитка који имамо од инвестирања у образовање, Србија губи између 0,3 и 1,2 милијарде евра", наводи директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић.

Илуструјући колико је тај износ велики, Јевтовић наводи да је извоз информационо-комуникационих услуга у 2018. години у Србији износио 1,1 милијарду.

Тачан број оних који одлазе није познат, али процене ОЕЦД-а и УН су да годишње из наше земље оде и до 49.000 људи.

"Очигледно је да раст БДП-а последњих година, константан прилив дознака из иностранства, раст извоза, прилив директних страних инвестиција и сви други резултати актуелне власти захтевају системски приступ миграцијама свих категорија становништва, а посебно младих. И ту је формирање експертског тима за миграције изванредан почетак", констатује саветник председника Привредне коморе Србије Мирослав Милетић.

С проблемом одласка младих боре се и земље из региона, попут Бугарске и Хрватске. Некада је то мучило и Балтичке земље.

"Шта је урадила Финска? Потпуна промена образовања ка ИТ свету. И сада имамо Скајп и не доживљавамо Финску на тај начин. Ирска је сјајан пример, Ирска је свој економски бум засновала на трећој генерацији из матице која се вратила у Ирску", указује Младен Стаменковић са Економског факултета у Београду.

Заменица амбасадора Уједињеног Краљевства у Србији Трејси Галагер каже да су западне земље у које млади људи одлазе на добитку од таквих миграционих токова.

"Захвални смо младим људима што развијају нашу економију. Истовремено, постоје и бројни Британци које професионални или лични разлози наводе да се преселе у иностранство. Једна институција не може сама решити проблем. Политика запошљавања и подстицаја за повратак су један део решења", оцењује Трејси Галагер.

Од одласка младих наша земља има и користи – дознаке које нам стижу из иностранства, по којима смо у врху европских земаља.

Број коментара 13

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.