Ребић: За невезивање појаса казна се диже са 5.000 на 10.000 динара

Владимир Ребић је, гостујући у Дневнику РТС-а, истакао да је историја повећања новчаних казни за прекршаје у саобраћају показала да оне дају изузетно добар резултат у првој години, док се после тај ефекат смањује.

"За успостављање једног доброг правног оквира за генералну превенцију мора да се успоставе и друге полуге, а надам се да ће овај закон сада омогућити да успоставимо још бољи систем", нагласио је Ребић.

Као примере навео је 2002. и 2009. годину када су повећане новчане казне.

"Годину дана пре тога стадало је на српским путевима 1.275 лица, у години када су повећане казне тај број је смањен за готово 30 одсто и око 850 људи је погинуло. Такође и 2009. године када су повећане казне имали смо смањење са 808 на 650 лица", истакао је Ребић.

"Идеја код пооштравања новчаних казни у овој измени закона је била да санкционишемо оне прекршаје који највише доприносе настанку незгоде или тежини последице", навео је Ребић.

Указао је и на истраживање Агенције за безбедност саобраћаја која је утврдила да се на предњем седишту појас користи 76 одсто, а на задњем седишту 12 одсто.

"Од свих погинулих путника и возача чак 60 одсто их је погинуло некористећи сигурносни појас и онда је очигледно зашто смо са 5.000 подигли на 10.000", рекао је Ребић.

Када је реч о полугама које би требало да прате измене закона, Ребић каже да се то односи на путеве, ауто-школе и на техничке прегледе.

"Да се успостави један механизам у коме ће се јасно знати обавезе свих, није увек искључиво крив возач, постоје и друге институције које у претходним својим активностима морају да обезбеде да возач буде сигуран на путу и уз одредбе које већ постоје и добре су у закону и адектватну примену тих одредби мислим да полако заокружујемо и правимо жељени систем", објаснио је Ребић.

За неке прекршаје блаже казне 

За вожњу зауставном траком или истек важења дозволе казне су блаже, а Ребић наводи да је анализом утврђено да су то прекршаји који немају директну везу са безбедношћу саобраћаја, као и да је одлучено да се за те прекршаје дају новчане казне од 5.000 и 10.000.

"Вожња зауставном траком је и по мом личном мишљењу и уопште по мишљењу Министарства унутрашњих послова била неоправдано висока. Друштвена опасност није иста ако идете зауставном траком и ако возите са преко два промила алкохола у крви", рекао је Ребић.

Строже казне очекују возаче ако возе са нечитљивим таблицама, а Ребић наводи да је значајна разлика у томе да ли се вози са прљавим таблицама или са нечитљивим.

"Постоји значајна разлика ако вам је таблица запрљана али се може прочитати број, тада нисте у прекршају, али уколико регистарске таблице нечитљиве за полицијског службеника или видео-надзор морали смо да запретимо већу казну, јер МУП у складу са развојем друштва све више се окреће ка аутоматском детектовању прекршаја", рекао је Ребић.

Додао је и да би сигурно било злонамерних возача који би таблице намерно учинили нечитљивим како би избегли прекршајну одговорност.

"Једина новина запошљавање деце и супружника страдалих полицајаца"

Ребић је указао да никако не стоји опаска поједних народних посланика да се изменама Закона о полицији концентрише надлежност у рукама министра.

"Члан 135 је и да сада предвиђао изузетке који дају могућност да се неко лице запосли ван конкурса, то је преузимање из другог државног органа, запошљавање лица који су већ прошли један вид конкурса а то су студенти Криминалистичко-полицијске академије и Центра за основну полицијску обуку где практично имамо већ претходно јавни конкурс и пријем на радна места где актом о систематизацији већ претходно одређено која су то радна места", објансио је Ребић.

"И у периоду од 2016. године до данас ми смо имали ту могућност, министарство још није донело тај подзаконски акт и потпуно су неосноване примедбе појединих посланика да је то било проширење моћи министра да може да запошљава по својој вољи", сматра Ребић.

Указао је да је идеја да се омогући запошљавање само на радним местима која су искључиво специјализована због чињенице да их на тржишту нема.

"Ви ако желите да запослите пилота који ће радити у хеликоптерској јединици нереално је да очекујете да ће вам се јавити сто или хиљаде људи, напросто таквог профила немате. Људи који се баве уништавањем експлозивних средстава и тако даље", навео је Ребић.

Додао је да су то су норме које су постојале у постојећем закону само сада јасније и прецизније дефинисане.

Нагласио је да је једина новина што је овим законом омогућено да се без конкурса приме деца или супружници полицијских службеника који су своје животе дали или су рањени у обављању полицијских послова.

"Ја бих волео да видим једног народног посланика који би имао храбрости да стане испред очију деце Срђана Петровића, Стевана Синђелића и многих других полицајаца који свој живот дали да бисмо ми данас слободно и безбедно живели да им кажем не не можете да прођете тај мали корак да без конкурса будете примљени него морате да прођете сву прецедуру", рекао је Ребић.

"Мислим да смо толико као држава и друштво дужни породицама наших колега који више нису са нама", закључио је Ребић.