Воља јача од препрека – Јеленин пут ка остварењу амбиција

Јуна 2004. године била је државна првакиња у плесу а два месеца касније, после одласка на базен, ни корак више није направила. Ни бројни прегледи ни терапије, нису помогли. Док савремена медицина тражи лек, Јелена не чека. На точковима, без посустајања бира живот.

"Ни тада нисам размишљала да ли ћу ово моћи да пређем, само сам размишљала о будућности, не о садашњости, само како треба наставити даље и борити се. Унутрашња снага и воља, то је најбитније, треба имати вољу и мотивацију, наставити даље позитивним размишљањем једино и имати много наде у будућност и живот и у оно шта живот може да ти пружи", наводи Јелена Товаровић из Кленка.

У Гимназији вуковац, у индексима два факултета и мастер студијама, готово све десетке. Докторат на психологији чека одбрану. Амбиција јој не фали, а снагу јој даје породица.

"Она никада није одустајала, увек је говорила ја могу, мама можете ли ви мене да пратите, ми смо увек били ту", наводи Снежана Товаровић, Јеленина мајка.

Између вожњи и предавања упоредо на два факултета, обезбеђивала су се средства, помагали пријатељи кад је било најтеже.

"Не пролази живот поред ње, остварује своје жеље, она је радно ангажована, социјално окружена, све што није могла да изађе у неки спољни живот, она је довукла живот себи", наводи Зоран Товаровић, Јеленин отац.

"Моје амбиције су да постанем професорица након што завршим докторске студије и судски тумач али уједно и кроз управо ову симболику да говор тела постане реалност путем плеса односно да поново заплешем", наводи Јелена Товаровић.

Док поново не заплеше валцер, плесаће с књигом. Каже, све се може кад у себи нађеш вољу, наду и веру у живот.