Осмаци полагали комбиновани тест

Министарство просвете саопштило је да је комбиновани тест одржан у свим основим школама, а да је полагању, према подацима школских управа, приступило укупно 68.347 ученика.

Тестирање је, како се наводи, протекло у складу са процедуром и без неправилности.

Упутства за оцењивање теста могу се преузети са сајта Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Полагањем комбинованог теста завршена је мала матура, а осмаке је сачекало и мало изненађење – сви тестови су били исти, али је распоред питања био различит.

Како би се спречило преписивање, Завод за вредновање образовања и васпитања штампао је пет варијанти тестова – означених словима И, Б, Г, Ф и Х, у којима су задаци били исти, али различито распоређени.

"Највише преписивања претходних година било је на комбинованом тесту. Како би то спречили одлучено је да Завод направи неколико варијанти тестова са истим питањима. Нисмо хтели да дајемо различита питања, да нека деца не би добила теже задатке од других", кажу у Министарству просвете.

Основци у Основној школи "Краљ Петар Први" кажу да им је комбиновани тест био тежи од теста из матерњег језика и математике, а најтежа питања била су из хемије.

За Марију Ђокић комбиновани тест је био много тежи у поређењу са тестом из српског и математике.

"Није било лако, на тесту су биле цаке којих нико није могао да се сети. Најтежа су била питања из хемије", рекла је Марија.

И за Илију Савића најтежа су била питања из хемије, а комбиновани тест је оценио као "средње тежак".

Питања из хемије на комбинованом тесту задала су главобољу и Луни Бранковић, која каже да је данашње тестирање било много теже од српског и математике.

"Једно од питања из хемије било је на шта се разлаже сахароза. То мислим да нико није знао да уради", нагласила је Луна.

Претходна два дана мали матуранти су полагали тест из математике и тест из матерњег језика.

Прелиминарне резултате завршног испита школе ће објавити 18. јуна, након тога следи период за жалбе ученика, тако да ће коначни резултати бити објављени 23. јуна.

По објављивању коначних резултата следи предаја листе жеља у матичним школама 24. и 25. јуна, а распоред ученика по школама биће објављен 3. јула, док је 4. и 5. јула предвиђено да се обави упис ученика у средње школе.

Тестове за полагање завршног испита припремио је Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Завршни испит, мала матура, траје три дана. Ученици на завршном испиту могу остварити укупно 30 бодова, сваки тест носи по 10 бодова, а успех у школи се бодује са максималних 70 поена.

Броју поена остварених на основу успеха у основној школи и на завршном испиту, додају се бодови са међународних и републичких такмичења. На основу укупног броја бодова ученици се опредељују за жељене школе.

Од прошле године уведен је праг од 50 бодова, колико матуранти морају да имају да би уписали четворогодишњу школу. Уколико имају мање бодова, морају да упишу трогодишњу средњу школу.

Прошле године највеће интересовање малих матураната било је за медицинске и економске школе. 

Ове године 127 школа уписаће ученике по дуалном моделу образовања – учење кроз рад.

У 49 школа уведено је 19 нових образовних профила, док је 43 профила са елементима дуалности усклађено са тржиштем рада у још 78 школа.

Други уписни круг за кандидате који нису уписани у првом кругу, почиње 7. јула када се предаје листа жеља.

Ове године штампана су 72.232 теста, а у средњим школама има скоро 76.000 места.

Сигурно је да нико неће остати неуписан у средњу школу, али је добар успех на завршном испиту и успех из основне школе важан како би се уписала жељена школа.