Брнабић: Кредибилитет ЕУ почива на имплементацији ЗСО

Председница Владе Ана Брнабић изјавила је да Заједница српских општина сада мора да буде на дневном реду и нагласила да кредибилитет ЕУ почива на њеној имплементацији.

"У смислу европских интеграција, регионалне сарадње и стабилног и мирног региона свакако тачка број један је дијалог између Београда и Приштине. У овом тренутку заиста на дневном реду мора бити ЗСО", рекла је Брнабићева, подсетивши да је први споразум о нормализацији односа Београда и Приштине потписан 2013. године.

Нагласила је да ће ускоро – 19. априла – бити 10 година од потписивања Бриселског споразума.

"Шест тачака у Бриселском споразуму односи се на ЗСО и кредибилитет ЕУ сада стоји на томе да се имплементира ЗСО, да се формира ЗСО и да онда можемо да кренемо даље", рекла је Брнабићева у уводном делу регионалне конференције "Евроатлантске интеграције Западног Балкана, перспективе – Западни Балкан, Трансатлантска сарадња и грађанско друштво", на којој је говорила о два најважнија спољнополитичка циља Србије.

Рад на реформама у области владавине права 

Подсетила је да је Србија више него икада пре радила на реформама у области владавине права и завршила тежак и комплексан процес уставних амандмана, измена устава у области правосуђа.

"Усвојили смо све законе у области правосуђа. Требало је да се усвоје и ускладе с тим изменама", рекла је премијерка, нагласивши да је следећа велика ствар пуна имплементација медијске стратегије. Не радимо, каже, то само искључиво због наших интеграција у ЕУ.

"Као председница Владе верујем дубоко да све реформе које имплементирамо, које су важне за нас и наше грађане и привреду, које ће обезбедити да Србија у политичком, економском, административном смислу буде јача и стабилнија земља, те реформе ће нас одвести коначно до ЕУ, али када ћемо постати члан ипак зависи од самих држава чланица", рекла је Брнабићева.

"Србија поштује интегритет Украјине" 

Премијерка је на конференцији рекла да је рат у Украјини "променио све", те да ако се погледа у политичком и вредносном смисли ствари нису "црно-беле", нагласивши да се Србија вредносно сврстала уз ЕУ, јер поштује међународно право и поштује у потпуности територијални интегритет Украјине.

"Придужили смо се и свим декларацијама које су осудиле агресију на Украјину. Једина разлика је што нисмо увели санкције Руској Федерацији. Наш укупни проценат усклађивања, био је мањи због много декларација које су тичу искључиво санкција и ничега другог", рекла је Брнабићева.

Подсетила је и да Србија Поглавље 31, које се тиче усклађивања спољне политике, а оно је део Кластера шест, још није отворила и није ни близу тога. У том смислу, како је рекла, то је нешто што је пореметило уобичајени поглед на наше интеграције.

"Мислим да то није у реду као ни мењање правила током игре. ЕУ је ту да каже своја правила и своје жеље", рекла је Брнабићева и додала да је на нама да као партнери дефинишемо како ћемо решити изазове.

Амбасадор Норвешке Јорн Еуген Јелстад рекао је да је подршка Украјини постала најважнији међународни приоритет, те да је циљ да се та земља опорави од ратних разарања "узрокованих ничим изазваном руском агресијом".

Подсетио је и да је "руска инвазија проузроковала поремећаје и на глобалном енергетском тржишту" и да зато Норвешка Србији, на њен захтев, пружа помоћ у превазилажењу кризе.

"Сарадња од кључног значаја"

Директорка Балканског фонда за демократију Гордана Делић оценила је да је регионална сарадња од кључног значаја за напредак региона у процесу евроатлантских интеграција.

Регионална сарадња је према њеним речима, од кључног значаја за напредак региона у кризним временима, те да будућност региона зависи од много фактора, али пре свега од решености самих држава да сачувају на свом тлу мир и стабилност.

На конференцији је говорио и амбасадор САД Кристофер Хил, министар за европске интеграције Тања Мишчевић и представници делегације ЕУ у Србији. 

Скуп организује Балкански фонд за демократију немачког Маршаловог фонда САД као део пројекта "Јачање европских интеграција у Црној Гори, Северној Македонији и Србији" уз подршку Министарства спољних послова Норвешке и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.