Срби на северу КиМ и даље на барикадама; Вучић: Искрен и коректан разговор са Лајчаком и Ескобаром

Шеф Еулекса Ларс Гунар Вигемарк изјавио је да је сигурносна ситуација на северу Косова и Метохије врло озбиљна и да је Еулекс утростручио своје снаге, али да није надлежан да преузме контролу на северу уместо косовске полиције као и да барикаде треба да се уклоне мирним путем.

"За сад нам косовска полиција није тражила да помогнемо у уклањању барикада, за сада нам је тражено само да надгледамо ситуацију што и радимо, утростручили смо наше присуство, покушавамо да будемо присутни што је више могуће како бисмо смирили ситуацију, али немамо ни надлежности ни снага да физички уклонимо барикаде", рекао је Вигемарк у интревјуу за Танјуг и оценио да барикаде треба да се уклоне мирним путем и да то треба да учине они који су их и поставили.

Одговарајући на питање да ли постоји потреба да косовска полиција са дугим цевима буде присутна на северу КиМ, он је рекао да свака полицијска акција мора да буде пропорционална стању на терену.

"Знам да су косовске власти и полиција осећале да се боре са организованим криминалом на северу Косова и да су предузели одређене кораке у том смислу, али се мора осигурати да акције не буду непримерене", рекао је шеф Еулекса.

Он је изразио уверење да већина Срба са КиМ нису криминалци, као и да нису укључени у шверц, али да постоје "поједине групе организованог крминала" као и да је то проблем који постоји у целој Европи.

"Не користе се дуге цеви и митраљези ако се зауставља саобраћај или врши рутинска контрола цивилног становништва", рекао је Вигемарк и додао да полицајац треба да се заштити уколико има разлога да верује да ће неко пуцати на њега.

На питање како оцењује безбеднсну ситуацију на терену он је навео да је ситуација озбиљна и да су људи на Косову не само забринути, већ и престрашени.

"Као што знате постоји много блокада на путевима, а два  прелаза су затворена. Због тога су слобода људи и кретање врло ограничени", рекао је Вигемарк и напоменуо да је и њихово кретање ограничено.

Подсетио је да се 8. новембра отворио безбедносни вакуум, када је преко 500 српских полицајаца са севера дало оставку.

"На жалост ми не смемо да уђемо и преузмемо улогу косовске полиције, те покушавамо да повећавајући наше патроле уливамо утисак безбедности претежно српској популацији. Али ово стање није одрживо и не сме да се наставља у недоглед", рекао је Вигемарк.

Министар спољних послова Ивица Дачић је на питање о најави Приштине да ће поднети захтев за чланство тзв. Косова у ЕУ, рекао да је за то потребан консензус "кога у ЕУ нема" и сматра да је реч о политичко-маркетиншком потезу за унутрашњу политичку употребу на КиМ.

"Још пре месец дана сам рекао да смо имали информације да ће Приштина поднети апликацију за чланство у ЕУ. Ми сматрамо да такав потез двоструко није добар. Прво, зато што је јасно да не постоји јединствен став око статуса КиМ, односно да пет земаља не признаје КиМ и да до сада није забележено да неко добије статус кандидата за чланство, а да није решено питање статуса, а друго зато што је у условима апсолутног непоштовања свих споразума од стране Приштине немогуће да неко размишља о томе", рекао је Дачић.

Дачић је рекао да је за нас готово немогуће да неко прихвати то у овим условима када је, каже, јасно да је понашање Аљбина Куртија један од главних дестабилизујућих фактора у региону.

"То ће се, како је већ сада извесно, десити сутра уручивањем тог захтева председавајућем ЕУ", рекао је Дачић.

Додао је да од чешког председавања зависи како ће се према томе даље односити европски званичници – да ли ће то ући у неку процедуру или ће сачекати неког следећег председавајућег.

"Данас су Албанци правним насиљем и једностраним потезима заузели одборничка места која припадају Србима у српској општини Косовска Митровица иако за њих нико није гласао и немају никакву већину, ни подршку српског народа", рекао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.

На овај начин, како наводи Петковић, Курти покушава да створи чисту моноетничку албанску општину на северу КиМ и управо је то огледало наводне демократије и такозване владавине права Аљбина Куртија да чисту српску општину, мимо прописа, правила и споразума, преузму и воде Албанци.

"На делу је још једно кршење свих постигнутих споразума, укључујући и унутрашње прописе Приштине који не важе када Србима треба узети и најмања преостала права и сасвим их правно и административно обесправити, зарад главног Куртијевог циља – стварања моноетничког Косова и Метохије у коме нема Срба", наведено је у саопштењу.

Данашње брутално кршење права Срба показатељ је, додаје се, да су борба и демократски и миран отпор српског народа исправнији и оправданији него икад, јер је Србима на КиМ једино то и преостало пред таласом нецивилизацијског, и недемократског поступања, физичког и правног насиља.

"Сада је јасно да одустајање Приштине од одржавања избора на северу КиМ 18. децембра није никакав уступак Приштине, ни покушај смиривања тензија, већ је посреди подмукли план и фарса Аљбина Куртија који је унапред смислио како да правним насиљем преотме српске општине и без избора и пошаље своје полицајце на север", истиче се у саопштењу.

"Ово јасно показује да је главни циљ Приштине и Аљбина Куртија да на северу не буде ни једног јединог Србина и да етнички покуша да потпуно очисти српске општине", закључио је Петковић.

У Скупштини општине Северна Митровица заклетву је положило 14 нових одборника, чиме је изабран нови сазив парламента и формирана нова законодавна власт.

Међу новим одборницима, у општини са већинским српским становништвом, од 16 посланика један је Србин, Душан Милуновић са листе "Грађанска иницијатива Српски опстанак".

Након што су Срби напустили косовске институције, ЦИК је одобрио замену одборника у Скупштини општине Северна Митровица, где су сада у већини Албанци.

За председника скупштине изабран је Неџад Угљанин из Грађанске иницијативе Митровица.

Одборник у СО Северна Митровица Скендер Садику, један од двојице који није поднео оставку потврдио је да је данашњом седницом и полагањем заклетве нових одборника формирана нова законодавна власт у општини Северна Митровица.

Он је додао да је у новом сазиву 16 одборника ГИ Митровица И ГИ Српски опстанак, према 19 колико их је било у првом.

Новоизабрани председник скупштине рекао да је нови сазив скупштине транзициони.

"Ми смо дошли у кућу без домаћина. Ми знамо да већинска заједница треба да буде домаћин у оваквој истуацији, али ми нисмо криви за овакву ситуацију. Ми ћемо се што мање бавити политичким питањима, у интересу свих заједница, без обзира којој националности припадају, које су у складу са законом и статутом општине Северна Митровица", рекао је Угљанин.

Додао је да се неће бавити политичким стварима, и да ће чекати април, да дође до извршне власти, јер су тренутно само законодавна власт.

"Без извршне власти не можемо да функционишемо као општина. Ми ћемо чекати тај моменат. Ми смо спремни. Можда ћемо бити и транзициона власт да препустимо домаћину који је напустио своју кућу, да се врати у своју кућу, да би могао да брине о свим заједницама, нарочито о већинској заједници, јер нама као мањинским заједницама не припада да се бринемо о већинској заједници. Напротив то је њихова потреба и они то треба да раде. Ми смо преузели ту улогу на добробит свих грађана", рекао је Угљанин.

Седница је одржана под јаким полицијским мерама на улазу и око зграде Општине, јавља дописник РТС-а.  

Председница у Приштини Вјоса Османи ванредне изборе за председника општине Северна Митровица, те остале три општине на северу заказала је најпре за 18. Децембар а онда их због пораста тензија на северу, одложила за 23. април следеће године.

Српски одборници, председници скупштина и четири председника општине у све четири општине на северу поднели су почетком прошлог месеца колективне оставке, незадовољни политиком владе у Приштини.

Ако је долазак специјалних представника ЕУ за дијалог Мирослав Лајчака и Америке за Западни Балкан Габријела Ескобара у Београд у функцији смиривања тензија и решавања проблема на КиМ које је изазвао Аљбин Курти, то је нешто што треба поздравити, оцењује председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић.

"Имамо једно стање које захтева озбиљно реаговање међународне заједнице, првенствено оних који треба да буду гарант стабилности на простору КиМ. То нису ни Курти ни његове косовске, како их он зове, безбедносне снаге. То су Унмик, и Кфор, и Еулекс у мандату који му је остављен", нагласио је Одаловић.

Коментаришући изјаве да неће бити прихваћен захтев Србије који проистиче из Резолуције СБ УН 1244, да се на простор КиМ уз сагласност Кфора врати одређени број српских безбедносних снага, Одаловић истиче да се поставља основно питање - "а шта раде њихови војници у чијем су мандату, по којој се резолуцији немачки или амерички војници налазе на простору КиМ, ако то није Резолуција 1244 и потписани Кумановски споразум".

Додаје да то треба да буде нешто на шта ће командир Кфора када буде добио захтев да одговори и образложи.

"Можда буде негативан одговор, али ово је начин враћања Резолуције 1244 у живот", нагласио је он.

Ово је, истиче Одаловић, тренутак када се по питању међународне мисије мора добити одговор шта они на КиМ могу да пруже као гарант међународног права и стандарда.