Скупштина о предложеном буџету – већина најављује подршку, опозиција критикује

Посланици су завршили данашњи рад, а расправу ће наставити сутра у 10 часова.

На крају данашње седнице премијерка Ана Брнабић, која је у парламенту бранила предлог буџета, затражила је подршку посланика за предложену републичку касу за 2023. годину.

Још једном је истакла да је предложени буџет у складу са приоритетима који су изложени у њеном експозеу посланицима, те да ће Влада Србије наставити са капиталним инвестицијама, градити мостове, болнице, школе, научне институте, као и да ће радити на подизању животног стандарда грађана.

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила је да буџет за пољопривреду у 2023. години износи 79,7 милијарди динара и одбацила је критике дела опозиције да се пољопривредницима дугују средства за субвенције.

"Чули смо да се дугује пољопривредницима 250 милиона евра, ја стварно не знам где су та дуговања, али ћу вам рећи да смо са петком, 2. децембра исплатили захтеве из ове године у вредности од 24,5 милијарди динара", рекла је Танасковићева. 

Одбацила је да се дугују премије за млеко. "Кажете да су највећа дуговања за млеко, ми смо премије за млеко за други квартал исплатили у вредности од преко милијарду динара 21. новембра, за трећи квартал смо исплатили 28. новембра у износу од 1,9 милијарди динара", рекла је министарка.

Истакла је да су субвенције за гориво исплатили 22. новембра у износу од 1,6 милијарди динара. "Сваки захтев који буде обрађен и како буду пристизали биће плаћени до краја године", рекла је.

Што се тиче наводњавања, Дирекција за воде има буџет планиран од 5,3 милијарде динара, а поред тога имамо три кредитне линије, истакла је Танасковићева одговарајући на критике у вези са наводњавањем.

"Имамо (кредит) из Фонда Абу Даби у износу од 97 милиона долара за наводњавање, затим кредитну линију од 30 милиона евра такође за наводњавање и то у Неготину, Свилајнцу, Руми, Сремској Митровици укупно 6.500 хектара", рекла је Танасковићева.

Права вредност јавног дуга једне земље мери се његовим учешћем у бруто друштвеном производу, изјавио је министар финансија Синиша Мали и додао да у случају Србије тај проценат износи 54,1 одсто, док је дуг у апсолутном износу 32 милијарде евра.

Мали је у Скупштини Србије навео да је просек Европске уније 94,5 одсто и да рецимо немачки дуг износи 2.514 милијарди евра, што је 67,2 одсто јавног дуга, док је Француска задужена са 2.917 милијарди евра, па је удео француског дуга у њиховом БДП-у већи од 110 одсто.

"Наш БДП је ове године први пут премашио 60 милијарди евра, а пре 10 година био је 33,7 милијарди, дакле скоро дупло мање", рекао је министар и додао да Србија побеђује где никада није, а то је економија.

Додао је да ће Србија ове године имати више од четири милијарде евра страних директних инвестиција и да је политика наше земље усмерена на раст плата и раст привреде, те да су пензије у Србији сигурне и безбедне и да је њихово повећање веће од инфлације, односно да су реално веће.

Посланици владајуће већине најавили су подршку Предлогу буџета за 2023. годину оцењујући да су средства добро испланирана и одмерена, а опозиција је критиковала начин на који сазвана седница, али и како је новац у буџету распоређен.

Посланица Српске напредне странке и председница Одбора за финансије Александра Томић рекла је да је веома важно што овај буџет има одговор на инфлацију, на економску кризу, што је подршка малим и средњим предузећима и комплетној привреди, као и грађанима кроз повећање плата и пензија.

"Кроз наставак инфраструктурних радова, држава има могућност да кроз буџет следеће године приходује средства којима ће на адекватан начин одгворити на све ове изазове", рекла је Томићева.

Шефица посланичког клуба СПС-а Снежана Пауновић најавила је да ће та посланичка група подржати буџет због тога што је, како је рекла, социјално одговоран, али и што је инфраструктурно одговоран.

Посланица Савеза војвођанских Мађара Розалија Екрес каже да СВМ подржава предложени буџет, као и остале предложене законе и истиче да је Србија, захваљујући мерама које су спроведене, успела да сачува стабилност привреде и у условима последње три кризне године које су обележиле пандемија, проблеми са ланцима снабдевања и конфликт у Украјини, праћен незабележеном енергетском кризом.

Посланица посланичког клуба Зелено-леви блок Биљана Ђорђевић истакла је да је новац могао и боље да се прерасподели и запитала зашто за канализациону инфраструктуру за коју је опредељено 200 милиона евра није опредељено 400 или 500 милиона евра. 

Више посланика у расправи је, иначе, изнело став да сада није неопходно улагати у изградњу националних стадиона, а међу њима и Ђорђевић.

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић упитао је да ли у времену у коме је инфлација одавно појела повећања плата и пензија, приоритети треба да буду: пут Ниш–Мердаре док се у Тирани формира "велика Албанија", национални и други нови фудбалски стадиони у укупној вредности од милијарду евра, ново субвенционисање страних фирми без, како каже, икакве транспарентности.

Српска странка Заветници неће подржати предложени буџет за 2023. годину јер се њиме, како сматрају у овој странци, поново потврђује "неодговорна и расипничка политика" власти.

Заветници су питали зашто се свега четири одсто буџета предвиђа за пољопривреду, која учествује у бруто домаћем производу (БДП) са 10 одсто.

Председник Скупштине Србије Владимир Орлић изрекао је данас опомене посланицима Српског покрета Двери Бошку Обрадовићу, Борку Пушкићу и Ивану Костићу, јер су изнели низ увреда на рачун премијерке Ане Брнабић.

Брнабићева је током свог излагања оценила да у Србији никада није и неће пролазити политика "чистих гена", алудирајући на раније изречену забринутост Двери за генетску структуру будућих нараштаја, која би била промењена, према њиховом мишљењу, уколико би се омогућила вантелесна оплодња донираним репродуктивним материјалом.

Оценила је да је то фашизам, што је изазвало посланике Двери да одговоре.

Први се за реч јавио Пушкић, који је своје излагање почео речима: "Од госпође премијера или господина премијера Републике Србије...Она је јако крупуну квалификацију употребила да смо ми...", рекао је Пушкић, али га је прекинула председавајућа Снежана Пауновић и поручила му да не користи увреде ако се већ жали да је неко увредио посланике Двери.

Јавио се потом Иван Костић, а затим и шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић који је своје излагање почео тиме да је тешко говорити после председника Владе који, како је рекао, није заслужио да се нађе на том месту.

Обрадовић је рекао да је држава и традиционална Србија "увређена" јер је у трећем мандату премијерка Ана Брнабић.

"То је срамота за Србију, то је срамота за наше вредности, културу, константна увреда свега што је српско, хришћанско, што је породично, што је традиционално", рекао је Обрадовић.

Председник Скупштине Орлић је рекао да за ствари које је Обрадовић изговорио Пословник налаже истог тренутка изрицање мере.

"Да ви одређујете да ли је нешто лична увреда свега што је српско?! Па с којим правом? Реплика није право да причате шта вам падне на памет, укључујући и такве ствари. Или ћете да урадите на начин који је пристојан или немојте уопште", рекао је Орлић.

Обрадовић, Костић и Пушкић су у једном тренутку устали са места, а Орлић их је упитао зашто вичу и ко још жели да виче да би му изрекао опомену.

"Како се ви зовете? Пушкић? Желите да вичете? Изричем Вам опомену зато што желите да вичете. Ко још жели да виче? Костић, ако треба сви да добијете по опомену није никакав проблем, јел стварно желите то? Ако желите можете да добијете сви по опомену", рекао је Орлић и изрекао им опомене.

Посланица Српске напредне странке Биљана Пантић Пиља је на свом Интаграму поделила видео снимак на којем је приказано шта се дешавало након што је Орлић прогласио паузу.

На снимку се може видети да је Обрадовић током паузе упутио премијерки неприкладне и увредљиве речи које се тичу њеног порекла и сексуалног опредељења. Након тога, Обрадовић је одржао конференцију за медије како би, како је рекао, указао на непримерене догађаје у пленумској сали где их је, како тврди, "Ана Брнабић на крајње некоректан начин назвала нео-фашистичким покретом".

"Имамо озбиљан проблем као опозиција са Орлићем, видели сте јутрос да је онемогућено опозицији да образлаже предлоге за допуну дневног реда, потом су спојили 35 тачака дневног реда, наша посланичка група има по 20 секунди да говори по сваком предложеном закону, да ли је то нови талас забране другачијег мишљења", упитао је Обрадовић.

Предлог буџета за 2023. годину прати приоритете који су изнети у експозеу за период до 2024, а један од њих је да се одржи фискална стабилност, рекла је премијерка Ана Брнабић образлажући пред посланицима у Скупштини буџет за следећу годину.

Навела је да је планиран дефицит од 3,3 одсто БДП-а, а дефицит је у ребалансу за ову годину износио 3,9 одсто, што према премијеркиним речима значи да се враћамо у преткризне године када је реч о овом параметру.

"Имамо никада већи буџет за капиталне инвестиције, улаземо у енергетику, просвету, науку, иновације, културу. Јавни дуг ће бити испод 60, односно 56,1 одсто БДП-а, а што је веома важно, имамо простор и даље ћемо се борити да стално повећавамо плате и пензије", рекла је Брнабићева.

Истакла је да ће пензије кумулативно, са повишицом од новембра и јануара, порасти за 20,8 одсто и да смо међу ретким земљама у Европи које, упркос разним кризама и рату у Украјини, идемо у раст плата и пензија.