Неизвесно хоће ли захтев Приштине бити на дневном реду, "има разумевања у СЕ за позицију Београда"

На почетку седнице још једном се утврђује дневни ред. А тада, земље чланице могу да траже да се захтев Приштине за пуноправно чланство у Савету Европе уврсти у расправу.

"За сада смо наишли на разумевање већине земаља чланица да то не буде на дневном реду", рекла је амбасадорка у Мисији Србије при Савету Европе Александра Ђуровић.

Ако Комитет министара, који чине шефови дипломатија 46 држава чланица, прихвати да се о захтеву Приштине расправља, изјашњава се Парламентара скупштина Савета Европе. Финална одлука биће поново враћена Комитету министара.

У оба случаја потребна је двотрећинска већина.

Процедура пријема може тајати до годину дана, некад и више. Србија је, на пример, захтев Савету Европе поднела крајем 2000. године, а извештај смо добили две године касније. Примљени смо 2003. Хрватска је на пријем чекала шест година.

"Иако постоји овде велики број земаља које су нажалост признале независност тзв. Косова, такође су свесни да покретање поцедуре за чланство једног непризнатог ентитета, који не може да се сматра европском државом, самим тим ни да задовољава члан 4 Статута СЕ, у ствари процесуирање једног таквог захтева би отворило Пандорину кутију и за неке будуће ситуације до којих може да дође", каже Александра Ђуровић.

Намеће се и питање може ли се процедура због рата у Украјини убрзати.

Без предвиђања, посланици су слободни да гласају, а њихови ставови не морају бити усклађени са ставовима њихових влада, већ са ставовима партија из којих долазе.

"Ту треба много више дипломатске координације, односно дипломатске подршке са стране међународних партнера. Осим немачког канцелара који је изричито рекао да Косово има подршку званичног Берлина, на осталим међународним састанцима није било тако изричите подршке. Тако да је тешко прогнозирати, али разлога за већи оптимизам, према мом мишљењу, нема", рекао је аналитичар Љеарт Хоџа.

Иако се у Приштини два кабинета вицепремијера баве спољном политиком, Аљбин Крути основао је и комисију која се искључиво бави питањем учлањења Косова у међународне организације.

"Суштински Србија има неколико начина да то покуша да спречи. Извесним представкама које могу да утичу на земље које ће гласати за то или неће гласати за то, а оне се пре свега тичу недоношења одређених закона, односно непоштовања људских права на Косову. Пре свега права Срба, српске заједнице на Косову. Други моменат је да доста земаља из западне Европе замера косовској влади што не спроводи одлуке уставног суда Косова и не врати ту земљу која је отета манастиру Високи Дечани", каже новинар Мирослав Михајловић.

Немања Старовић из Министарства спољних послова истиче да је сама апликација Приштине за чланство у СЕ послужила као својеврсни окидач за наставак кампање отпризнавања која је, наглашава, успешно вођена до септембра 2020. године.

"Током које је чак 18 држава донело одлуку о повлачењу признања једнострано проглашене независности КиМ, а од пролећа ове године успели смо да исходујемо још осам", рекао је Старовић.

У Приштини Савет Европе већ има канцеларију, а тзв. Косово је члан више тела међународне организације која се бави заштитом људских права и демократије.