Брнабић из Охрида: Међународно право "поломљено на грбачи" Србије

Ана Брнабић је на панелу "65 година после Римског уговора: Да ли је Европа економски обновљена и интегрисана" оценила да то још увек није случај и да не може бити општег развоја и напретка без интеграције Западног Балкана у Унију.

Истакла је и да Србија гради путеве како би унапредила транспорт робе, али и проток људи и капитала, како ауто-путем ка Северној Македонији и Бугарској, тако и градећи ауто-пут ка Црној Гори и БиХ.

"Када Србија добије нову владу, питање број један биће питање енергетике и енергетске снабдевености, као и изградња интерконектора са Северном Македонијом и гасна повезаност са Грчком и Бугарском", рекла је Брнабићева.

Премијерка је, одговарајући на критике да иницијатива "Отворени Балкан" није усклађена са Берлинским процесом, рекла да је управо супротно, јер је та иницијатива, која треба да олакша живот грађанима овог региона, привредну сарадњу и транспорт, у потпуности у складу са Берлинским процесом.

Наводи да је задовољна што данас учествује на панелу у оквиру Преспа форума, додајући да јој је част што је у гостима код својих пријатеља. 

Брнабић: Међународно право "поломљено" на грбачи Србије

Премијерка је изјавила је да је међународни правни поредак и међународно право "поломљено 1999. и 2008. године на грбачи Србије и српског народа" додавши да од тада свет више није исто место, јер је све постало могуће зато што у свету влада закон јачег а не међународног права.

Aнa Брнабић је након панела на којем је учествовала у оквиру Преспан форума на Охриду, а одговарајући на питање новинара како се може направити паралела између Косова и Украјине с обзиром на то да је на "Косову убијено 1.000 деце, силовано 20.000 жена, почињени ратни злочин и геноцид", казала да се лицитирањем бројевима унижавају праве жртве и додала да ти подаци које је изнео новинар, нису тачни.

"Не волим да причам о бројевима јер причамо о људским животима и жао ми је што ви лицитирате бројевима јер унижавате оне жене које су силоване, децу и људе који су побијени када се тим бројевима тако користите, јер нигде не постоје бројеви које сте рекли јер нису тачни и то се није десило. И када је Приштина позвала да се пријаве случајеви силовања, пријавило се нешто више од 900 жена, што је страшно, катастрофално, за сваку осуду, али немојте да причате о 20.000", казала је Брнабићева.

Истиче да је потпуно јасно шта је међународно право и међународни правни поредак и наглашава неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава.

"Ни по коју цену, не постоји нигде у међународном праву да је неки територијални интегритет повредив у одређеном случају. Он је неповредив и никада се то пре није десило, осим у случају Србије, и никада после", нагласила је премијерка.

Када се говори о томе ко каже шта је довољно велики разлог за агресију на једну земљу, Брнабићева је упитала ко одлучује о томе и каже да је и Русија рекла да су извршили агресију на Украјину да би спречили геноцид који се дешавао осам година.

"Не улазим у то, мени је агресија на једну међународну признату државу агресија јер је територијални интегритет неповредив. Није се десио геноцид на КиМ, не постоји ниједна осуда, не постоји ни случај. У овом тренутку, територија КиМ остаје до дана данашњег постконфликтно подручје са најмање повратника, од свих постконфликтних зона на свету", нагласила је премијерка.

Подсећа да се на КиМ десио погром 2004. године, да су тада срушене цркве и манастири, чак и они под заштитом Унеска, да су убијани Срби, протерани скоро сви Срби са територије јужно од Ибра, да се десило етничко чишћење градова – Приштине, Гњилана, Ђаковице...

Како каже, четири године након тога неко прогласи независност, без референдума, без ичега и неко потрчи да призна ту независност.

"Да ли је тада било геноцида, злочина? Било је, али над Србима", подвлачи.

Истиче да не постоји ни један једини принцип кога се било ко држао када је прогласио независност или ови други који су то признали.

Сви принципи међународног права су погажени на најбруталнији начин, каже премијерка и додаје да је отворена Пандорина кутија и да смо од тада видели различите сценарије у различитим земљама ЕУ.

"ОК је то, али се макар договорите о оквирима међународног права који ћете да поштујете. Да ли хоћете да изнад поштовања територијалног интегритета буде право самоопредељења? Добро, али онда тако мора да буде и онда сви морају да имају право на самоопредељење, а не може неко само зато што је велики, јак и моћан да бира где ће да примени један принцип, а где неки други", поручила је Брнабић.

"Не прави се Србија луда, зна се званична позиција ЕУ"

Брнабићева је у Охриду изјавила, да су се од председника појединих земаља из региона могле чути "невероватне ствари" о Србији на Преспа форуму, истакавши да је јасна преговарачка позиција ЕУ са Србијом у форми званичног документа у којем се нигде не помиње признање тзв. Косова, које се спомиње у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244.

"На председничком панелу јуче је највећи проценат времена посвећен Србији, иако нисмо имали представника, али то их није одвратило да говоре невероватне ствари о Србији, па смо од (председника Хрватске Зорана) Милановића чули да се Србија прави луда, као да не зна да је за њено учешће у ЕУ неопходно да призна Косово", констатовала је Брнабићева у изјави новинарима.

Зато је, каже, данас на панелу показала свима документ, званичну преговарачку позицију ЕУ са Србијом, у којем се у поглављу 35, где су остала питања, под ставком 1, спомиње нормализација односа Србије и тзв. Косова, где је означено звездицом.

"То значи да се у ЕУ преговарачкој позицији са Србијом позива и каже да је ознака Косова у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, која признаје територијални интегритет међународно признате Србије, што значи Косово као аутономна покрајина у оквиру Србије", нагласила је Брнабићева.

Ту се, каже, наводи да Србија остаје посвећена дијалогу под покровитељством ЕУ, ангажује се у постизању нових споразума у новим областима, унапређујући процес нормализације односа у доброј вери, са циљем да то постепено води "свеобухватној нормализацији односа Србије и 'Косова' у складу са преговарачким оквиром".

Премијерка је истакла да се нигде у званичној позицији ЕУ ниједном речју не помиње признање тзв. Косова од стране Србије.

"Не прави се Србија луда, него се они који говоре да се то подразумева праве луди као да не знају званичну позицију ЕУ. Ако ЕУ стоји при томе, онда мора да промени преговарачку позицију, а док је она на снази то је званични документ и никакве друге приче не могу да играју улогу", рекла је Брнабић.

Зато је, додаје, истакла нашу позицију, да те ствари разјасни, наводећи да Србија мора да се бори у комплексним околностима, да настави економски развој и напредак и свој европски пут.

Констатовала је да никада већи фокус неког регионалног форума није био на Србији, као на Преспа форуму, још од припремног састанка 30. маја и прве сесије, на којој су се, каже, чуле невероватне ствари од професора Едварда Џозефа, са Универзитета "Џон Хопкинс".

"Невероватне ствари је рекао – да је проблем читавог региона етнонационализам Србије и Бугарске, да је Србија та која регион одвлачи од европских интеграција, да је најбоље да српски утицај у земљама буде што мањи и као најпозитивнији пример навео Хрватску, где је српски утицај мали... То су невероватне ствари од једног професора", рекла је Брнабићева.

Вархељи: Сарадња са Западним Балканом геостратешки избор ЕУ

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи је поручио да је Западни Балкан приоритет за ЕУ и да ће Брисел пружити пуну подршку како земље региона не би морале да зависе од руских енергената.

Вархељи је, на панелу у оквиру Преспа форума на Охриду, у снимљеној поруци, казао да су тренутно тешка и изазовна времена за економију и указао на то да је негативан утицај на привреду прво имала пандемија коронавируса, а затим и рат у Украјини.

"Последице тог рата су видљиве и ван Украјине и у целом региону, и то када је реч о небезбедности, цени енергената... Изазови са којима смо суочени су глобални", казао је Вархељи.

Истиче да Западни Балкан не мора да зависи од руске нафте и гаса и каже да је један од начина за то учешће у енергетској платформи ЕУ.

Додаје да је ЕУ укључила Западни Балкан у европски сигурносни програм за храну и механизам за одговор за координацију сигурности хране.

"Главни инструмент за подршку је економска инвестициона платформа за Западни Балкан, која ће имати на располагању тридесет милијарди евра за следећих седам година. Тиме може да се повећа БДП у региону за 3 одсто до 2027. и да се убрзају интеграције земаља Западног Балкана у ЕУ", казао је Вархељи.

Како каже, имплементација тог плана је већ у току, односно постоји 21 инвестициони пројекат у плану чија је целокупна вредност 3,2 милијарде евра са 1,1 бесповратних средстава из ИПА фондова.

"Верујемо да се са овим планом крећемо у добром правцу и да ћемо направити наше економије зеленије и дигиталније. Ово ће помоћи у независности од руских енергената. План ће дати могућност да млади, жене и рањиве категорије друштва направе наше економије и друштва отпорнијим", казао је Вархељи.

На Охриду су се окупили лидери Западног Балкана, како би разговарали о унапређењу односа и политичких дијалога између земаља региона, као и интеграцији овог дела Европе у ЕУ.

Основна тема овогодишњег форума је "Изградња будућности Западног Балкана у модерној европској безбедносној архитектури".

Преспа форум је покренут прошле године као оквир за изградњу поверења и политичког дијалога између земаља Западног Балкана, а власти у Скопљу означиле су манифестацију и као платформу за заштиту и промоцију политичких споразума.