Шта се очекује од посете Шолца Београду – хоће ли канцелар бити галантан или конкретан

"Нећемо околишати!", рекла је немачка канцеларка у лето 2011. када је у Београду изнела захтеве у вези са Косовом и Метохијом. Тада су се Срби и специјалци РОСУ гледали преко барикада. После Бриселског споразума 2015. поруке су биле охрабрујуће.

Из прошлогодишње опроштајне посете остао је залог – да немачки утицај буде пресудан у решењу косметског проблема.

Под одјецима са украјинског ратишта, месец дана после берлинских састанака, од београдских разговора очекивања се крећу од тешких до динамичних.

"Рекао бих да ће на тон Немачке у значајној мери утицати управо критике са којима се и канцелар Шолц суочава на унутрашњем плану своје политике и критике које долазе из неких других европских земаља када је у питању немачка политика. Суштина је да он не може бити блажи према нама него што су други према њему", каже Огњен Прибићевић, некадашњи амбасадор у Немачкој и Великој Британији.

После разговора у Канцеларамту, тумачило се: Олаф Шолц је, макар пред камерама, у вези са придруживањем Србије санкцијама Русији, био галантан. Овога пута могли би да буду конкретнији – и очекивања и последице.

"Ја се надам да у политичком смислу ово неће бити шаховска партија до последње фигуре, где бисмо ми као мала земља изгубили све – и приступ Европи и националне интересе које морамо бранити. У питању је наш суверенитет", указује Бојан Предојевић, председник управног одбора Форума Србија–Немачка.

Станице на Шолцовој рути 

Пола године од када је наследио Ангелу Меркел, рат у Украјини за Олафа Шолца донео је, како се оцењује, нову динамику у балканској иницијативи. На првом месту – да реши регионалне политичке блокаде.

Из Приштине, Београда, преко Скопља до Солуна и Софије. Сарајево ће заобићи, али очекује се да неће пропустити да у Србији говори о стабилности на Западном Балкану.

"Не би ме чудило да брзо дође до симболичног помака у дијалогу Београда и Приштине, а на нивоу односа Скопље–Софија да Софија прихвати све оно што је Скопље учинило и да одобри отварање преговора, првих поглавља за Северну Македонију", подсећа дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Унапређени модел берлинског процеса

Нису се остварила ни предвиђања још једне заоставштине Ангеле Меркел. После осам година берлинског процеса, Шолц би могао да донесе његов унапређени модел.

"У намери да поспеши регионалну сарадњу и евроинтеграције и донесе неке планове у оквиру берлинског процеса који би били компатибилни са иницијативом Отворени Балкан, али би подразумевало немачки новац, односно немачку инвестицију у овом региону", рекао је Радичевић.

"Ту ћемо видети те нијансе, пре свега у односу на Француску и те идеје о европској политичкој заједници. Ми смо видели да на то Немци, дипломатски речено, нису баш најбоље реаговали и да су, заправо, управо те поруке у смислу придруживања пуноправном чланству врло значајне за нас", истиче Прибићевић.

Немачка је, са више од шест милијарди евра трговинске размене, најзначајнији економски партнер Србије. Више од 400 немачких компанија запошљава готово 80.000 људи у Србији, са тенденцијом раста.

Уочи посете канцелара, немачки амбасадор Шиб подсећа – и за евроинтеграције и за економски развој – одлучујуће су заједничке вредности.

"Ја не могу да замислим да неки управни одбор у некој фирми каже да ће због тога зауставити инвестиције, или обрнуто, могу схватити да неки 'Бош' који овде производи компоненте за ауто-индустрију, неко из ауто-индустрије у Немачкој каже: мени смета што пише 'Made in Serbia'", наводи Бојан Предојевић.

Дан уочи посете Олафа Шолца, регистрован је и енергетски споразум – заједнички пројекти вредни више од милијарду и по евра.